Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Mitrovske zadušnice, poznate i kao jesenje, koje su ujedno i poslednje zadušnice u 2025. godini. Na ovaj dan tradicionalno se izlazi na groblja, gde se pale sveće i služe molitve za duše preminulih.
Mitrovske zadušnice se uvek obeležavaju u subotu uoči Mitrovdana, praznika posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju, koji se slavi 8. novembra. Ovaj dan je, prema crkvenom kalendaru, posvećen molitvama i sećanju na umrle srodnike i prijatelje.
Na groblje se nosi kuvano žito, crno vino i sveće, a ponegde i druga hrana – pita, pecivo, kafa, kuvana jaja ili pečenje.
Veruje se da svako ko priđe grobu treba da se posluži makar jednim zalogajem, jer je greh odbiti čoveka na Zadušnice.
Zadušnice su i dan kada se posebno obraća pažnja na deljenje milostinje, zbog čega bi svakom prosjaku trebalo udeliti milostinju i deo hrane koju nosimo sa sobom.
U pojedinim krajevima Srbije praznik se ne obeležava na groblju, već u domu. Tada se postavlja trpeza, a sveštenik u crkvi obavlja opelo.
Domaćin donosi na papiru imena svojih pokojnih predaka kako bi, tokom molitve, svako bio posebno pomenut.
Prema narodnom običaju, hranu za Zadušnice pripremaju isključivo žene, a praznik se ne obeležava u vreme posta. Na trpezi se najčešće nalaze kolači od belog brašna, prosfore, rakija, vino, pivo ili voda, a ponegde i žito.
Broj upaljenih sveća odgovara broju pokojnika koji se pominju. U istočnoj Srbiji postoji verovanje da sveća upaljena na Zadušnice gori do sledećih Zadušnica, dok se smatra da će, ako se ne upali, pokojnik godinu dana “biti u mraku”.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek u subotu – zimske (pred početak Velikog posta), letnje ili Duhovske, Miholjske i jesenje, odnosno Mitrovske. Ovaj dan podseća vernike na značaj molitve, sećanja i saosećanja prema onima koji više nisu među nama.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)