Partizan ima ozbiljan problem sa šutem za tri poena, a posledice se vide i na ukupnoj napadačkoj produkciji. Crno-beli su druga najlošija ekipa Evrolige po procentu uspešnosti šuta van linije 6,75 metara, pri samom su dnu po broju pokušaja, a postižu i najmanje poena u takmičenju. Trener Žoan Penjaroja priznaje da je problem očigledan, ali statistika pokazuje da je reč o jednom od ključnih razloga za slabu ofanzivnu igru beogradskog kluba.
U košarci u kojoj šut za tri poena sve više određuje ritam, rezultat i način na koji ekipe organizuju napad, Partizan ima problem koji se više ne može posmatrati kao prolazna kriza u realizaciji. Crno-beli su među najslabijim timovima Evrolige u jednom od najvažnijih segmenata savremene igre, a to se direktno odražava na broj postignutih poena.
Prema statističkim podacima Evrolige, Partizan je druga najlošija ekipa u takmičenju po procentu šuta za tri poena. Uz to, crno-beli su i među timovima koji najređe pokušavaju da postignu koš sa distance. Ta kombinacija predstavlja dvostruki problem – ne samo da Partizan nedovoljno koristi jedno od najefikasnijih oružja savremene košarke, već i kada se odluči na šut za tri poena, realizacija je slaba.
U dosadašnjem delu takmičenja Partizan postiže tek 78,4 poena po utakmici, što je najslabiji prosek u Evroligi. Taj podatak nije izolovan od problema sa šutem za tri poena. Naprotiv, mali broj pogođenih trojki znači da crno-beli teško dolaze do serija kojima bi mogli da promene tok utakmice, nadoknade zaostatak ili kazne protivničke odbrane kada se ona skupi u reketu.
Partizan u proseku pokušava oko 22,7 trojki po utakmici, dok je prosek takmičenja oko 27,1. Razlika od skoro pet pokušaja po meču nije zanemarljiva, posebno kada se uzme u obzir da crno-beli pritom pogađaju svega 30,4 odsto šuteva za tri poena, naspram ligaškog proseka od oko 36 odsto.
Drugim rečima, Partizan ne samo da šutira manje od većine rivala već i znatno slabije koristi te pokušaje.
Ekipe koje imaju više uspešnih šuteva sa distance lakše održavaju napadački ritam, primoravaju protivnika da širi odbranu i stvaraju više prostora za prodore i igru u reketu. Kada takav segment izostane, protivničke odbrane mogu da se usredsrede na zatvaranje reketa i otežaju Partizanu i ostale napadačke opcije.
Da problem postoji, potvrdio je i trener Žoan Penjaroja posle poraza od Žalgirisa u Kaunasu rezultatom 87:80.
“Igrali smo sa lošim procentima otvorenih šuteva. Jasno je da smo jedan od najslabijih timova na šutu za tri poena. Mogli smo da se vratimo na jedan razlike, promašili smo laku trojku, lak zicer posle toga. Mogli smo da se vratimo, tim se borio, verovao je”, rekao je Penjaroja.
Španski stručnjak je naglasio da je Partizan u pojedinim delovima utakmice uspevao da parira domaćinu, ali da je izostanak napadačke efikasnosti onemogućio povratak u meč.
“Sa boljom efikasnošću, meč bi bio drugačiji”, poručio je trener crno-belih.
Njegove reči dobijaju dodatnu težinu kada se uporede sa statistikom. Problem nije samo u tome što Partizan promašuje otvorene šuteve, već i u tome što ne upućuje dovoljno pokušaja za tri poena da bi mogao da održi korak sa ekipama koje taj segment koriste kao jedan od glavnih izvora poena.
Naravno, slab procenat šuta nije jedini razlog za skroman napadački učinak. Na rezultat utiču i organizacija igre, individualna rešenja, protok lopte, kao i adaptacija novih igrača. Penjaroja je posle meča sa Žalgirisom podsetio i da Robert Franks i Antonio Rivs još moraju da se prilagode Evroligi, uz napomenu da ekipa nema dovoljno vremena za treninge.
Ipak, statistika šuta za tri poena ukazuje na problem koji zahteva sistemsko rešenje. Partizan mora da pronađe način da stvara više otvorenih pozicija, ali i da ih koristi sa znatno većom preciznošću.
U takmičenju u kojem sve više ekipa napadačku igru gradi oko šuta za tri poena, teško je očekivati stabilnu produkciju sa najmanjim brojem postignutih poena u ligi, a istovremeno biti među najlošijima u realizaciji i broju pokušaja sa distance.
Partizan zato ne mora samo da popravi procenat šuta – mora da promeni i način na koji dolazi do trojki. Jer bez većeg broja uspešnih šuteva van linije 6,75 metara, napadački problem crno-belih teško može da bude rešen.
Komentari (0)