Francuska se u nedelju suočila sa posledicama jednog od najnasilnijih dana nemira poslednjih godina. Protesti zbog rasta troškova života, loših uslova u školama i pogoršanja javnih usluga prerasli su u sukobe sa policijom, pljačke i podmetanje požara. Jedna osoba preminula je nakon srčanog zastoja tokom demonstracija u Parizu, više od 500 pripadnika policije, žandarmerije i vatrogasnih službi je povređeno, a skoro 1.800 ljudi je uhapšeno. Prema procenama predstavnika privrednog sektora, oštećeno je oko 1.500 prodavnica, a šteta se meri stotinama miliona evra.
Masovni protesti održani su u subotu, 17. oktobra, u desetinama francuskih gradova. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama je bilo oko 550.000 ljudi, dok su organizatori procenili da ih je bilo približno 800.000.
Iako su stotine hiljada ljudi protestovale mirno, pojedine grupe demonstranata sukobile su se sa policijom, napadale javne zgrade, pljačkale prodavnice i supermarkete i uništavale imovinu.
Najveći broj hapšenja zabeležen je u Parizu, gde je privedeno 855 ljudi, što predstavlja rekord tokom jednog dana protesta. U glavnom gradu polupani izlozi, izgoreli bicikli i grafiti ostali su svedočanstvo o demonstracijama koje su uglavnom počele mirno, ali su kasnije prerasle u nasilje.
Policija je intervenisala protiv maskiranih demonstranata, dok su pojedine grupe bacale predmete na snage reda i napadale policijska vozila.
Požari i pljačke u gradovima širom Francuske
Jedan od najtežih incidenata dogodio se u Limožu, gde je zapaljena gradska kuća stara 143 godine. Požar je teško oštetio istorijsku zgradu, a vatrogasci su radili na sanaciji posledica.
U Lionu je zapaljena turistička kancelarija, dok su u Marseju demonstranti nakratko upali u hol gradske kuće, a oštećena je i policijska stanica. U Lilu je takođe prijavljen upad u gradsku upravu.
U Bordou se maskirana grupa demonstranata probila u rezidenciju lokalnog prefekta, dok je gradonačelnik Tomas Kaznav saopštio da je u tom gradu opljačkano do 100 prodavnica.
Nasilje i uništavanje imovine prijavljeni su i u Renu, Strazburu, Grenoblu, Nici, Tuluzu, Pou, Monpeljeu, Valansu i drugim gradovima.
U Kanu, na severu Francuske, prefekt departmana Kalvados potvrdio je incidente koji su obuhvatali uništavanje imovine i upade u javne zgrade i prodavnice. Do tada je uhapšena 21 osoba, uglavnom zbog sumnje da su učestvovale u pljački prodavnice.
Od nedelje ujutru širom zemlje počela je velika akcija čišćenja i saniranja štete.
Oštećeno oko 1.500 prodavnica, šteta se meri stotinama miliona evra
Francuska mreža privrednih i industrijskih komora CCI France osudila je, kako je navela, neprihvatljivo nasilje i upozorila da bi posledice mogle posebno teško da pogode male trgovce, koji su već izloženi rastu troškova i smanjenom prometu u gradskim centrima.
– Ovo nasilje pogodilo je preduzeća koja su već oslabljena višegodišnjim rastom troškova i padom posećenosti u centrima gradova. Za mnoga od njih, ova uništavanja mogu predstavljati prevelik udarac. To je neprihvatljivo – navedeno je u saopštenju organizacije.
Aleksandar Bompar, čelnik trgovinskog sektora i rukovodilac lanca Karfur, procenio je da bi ukupna šteta mogla da dostigne nekoliko stotina miliona evra. Prema podacima koje je izneo, tokom protesta oštećeno je oko 1.500 prodavnica i drugih maloprodajnih objekata.
CCI France pozvao je na brzo i zajedničko delovanje kako nijedan trgovac ne bi ostao sam u suočavanju sa posledicama pljački i uništavanja imovine.
Francuski ministar ekonomije Rolan Leskir poručio je da će vlada i državne službe pružiti podršku pogođenim preduzećima.
– Oni koji uništavaju moraće da plate, nadoknade štetu i odgovaraju za nameru da izazovu haos – naveo je Leskir u saopštenju.
Gradonačelnik Marseja Benoa Pajon najavio je hitnu finansijsku pomoć preduzećima pogođenim nasiljem.
Makron i Lekorni najavili odgovornost za nasilje
Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je napade i pljačke, poručivši da će odgovorni biti krivično gonjeni i kažnjeni.
– U našoj Republici nema mesta nasilju. Oni koji su uništavali imovinu, napadali prefekture i preduzeća i pljačkali čak i naše gradske kuće biće procesuirani i kažnjeni – napisao je Makron na društvenoj mreži Iks.
Premijer Sebastijen Lekorni izjavio je da vlada neće dozvoliti da bude zastrašena nasiljem. Odgovornost za eskalaciju pripisao je ekstremnoj levici i kriminalnim grupama koje su, prema njegovim rečima, iskoristile proteste za pljačke i napade.
Lekorni je naglasio da pravo na mirne demonstracije mora biti zaštićeno, ali da paljevine, pljačke i napadi na javne ustanove ne mogu da se opravdaju.
Nemiri su dodatno pojačali pritisak na Makrona i njegovu vladu uoči predsedničkih izbora koji se u Francuskoj očekuju naredne godine.
Protesti počeli zbog školskih uslova i prerasli u šire nezadovoljstvo
Demonstracije su započele prošlog meseca, kada su učenici i studenti u predgrađima sa nižim prihodima protestovali zbog loših uslova u školama i nedostatka nastavnika.
Pokret se potom proširio i obuhvatio šire nezadovoljstvo zbog rastućih životnih troškova, društvene nejednakosti, smanjenja javne potrošnje i pogoršanja javnih usluga.
U protestima su učestvovali različiti društveni pokreti, a okupljanjima su se pridružili i pripadnici pokreta „Žutih prsluka“, koji je 2018. godine organizovao masovne demonstracije protiv ekonomske politike francuske vlade.
Dok vlasti obećavaju da će odgovorni za nasilje biti kažnjeni, trgovci i lokalne uprave počeli su da procenjuju razmere štete. Incidenti su ponovo otvorili pitanje kako da se odgovori na nezadovoljstvo građana, a da se istovremeno spreče pljačke, napadi na policiju i uništavanje javne i privatne imovine.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)