Dugo se o poreklu autizma govorilo gotovo isključivo kroz priču o majci i trudnoći. Savremena istraživanja pomeraju pažnju i na oca, tačnije na njegovu spermu i na ono što se u njoj događa pre začeća. Zaključci, međutim, nisu tako jednostavni kako se često prenosi na društvenim mrežama.
Reč je o procesu koji se zove metilacija DNK: hemijske grupe se kače za delove DNK i deluju kao prekidači koji uključuju ili isključuju gene, bez promene samog genetskog koda. Metilacija ima važnu ulogu u ranom razvoju i može biti osetljiva na starenje.
Godine oca i promene u spermi
Najsvežiji rad objavljen je 2025. u časopisu Aging. Istraživači sa Katoličkog univerziteta u Leuvenu u Belgiji analizirali su spermu 63 muškarca. Nalazi su pokazali da su neki geni povezani sa starenjem muškarca već ranije dovođeni u vezu sa autizmom. Autori naglašavaju da su izmerene razlike bile suptilne, ali da bi male promene u spermi mogle da imaju značaj na nivou populacije, naročito ako muškarci nastave da odlažu očinstvo.
Hopkins: veza sa osobinama autizma kod trogodišnjaka
Istraživači sa Univerziteta Johns Hopkins 2023. godine objavili su da su pronašli vezu između hemijskih oznaka u spermi očeva i osobina autizma kod njihove trogodišnje dece. Studija je bila mala, 45 očeva i 31 dete, i sami autori upozoravaju da se rezultati možda neće potvrditi u široj populaciji. Nijedan od očeva nije imao dijagnozu autizma. Jason Fajnberg, jedan od prvih autora, rekao je da genetske promene u samoj DNK objašnjavaju samo mali deo autizma, pa treba proširiti proučavanje metilacije u spermi.
Pokušaj “biomarkera“
Tim sa Državnog univerziteta Vašington i španskih ustanova, u časopisu Clinical Epigenetics, uporedio je spermu 13 očeva čiji sinovi imaju autizam sa spermom 13 očeva čija deca nemaju. Istraživači su identifikovali 805 oblasti metilacije koje bi mogle da posluže kao biomarker. Mikael Skiner, glavni autor, rekao je da bi to u budućnosti moglo da pomogne u proceni da li će muškarac preneti autizam na decu. I ovde je uzorak mali, pa je za sada reč o ranom nalazu.
Jedan podatak koji se ponavlja: godine oca
Od svih faktora koje internet nabraja, jedino se starost oca dosledno pojavljuje u istraživanjima. Jedna velika studija izraelskih podataka o više od 318.000 mladih, objavljena 2006. u Archives of General Psychiatry, pokazala je da su deca očeva starijih od 40 godina skoro šest puta češće imala autizam od dece očeva mlađih od 30. U apsolutnim brojevima, rizik je bio oko 6 na 10.000 dece kod očeva od 15 do 29 godina, a oko 32 na 10.000 kod očeva od 40 do 49 godina. Starost majke, nakon što se uzme u obzir starost oca, nije bila povezana sa autizmom.
Kasnije studije su potvrđivale povezanost. Jedna američka studija na više od 130.000 rođenja pokazala je da svaka decenija starosti roditelja povećava rizik za oko 30 odsto. Autorka Lisa Kroen je istakla da je starost oca “relativno mali činilac“. Dodaje se i da rasprava o ulozi majčinih godina još traje. Autori izraelske studije upozorili su i da starost pri začeću zavisi od društvenih okolnosti.
A stres, san, pušenje, alkohol i gojaznost?
Ovde treba biti oprezan. Pregledi istraživanja pokazuju da očevo zdravlje pre začeća može da utiče na ishod trudnoće i na zdravlje deteta. Dobro osmotrene studije ukazuju na to da pušenje oca može da poveća rizik od urođenih mana, a viši indeks telesne mase oca je povezan sa većom porođajnom težinom deteta. Jedan pregled, objavljen u časopisu Reproductive Health, našao je najjači dokaz za vezu očevog pušenja sa hiperaktivnošću i ADHD-om kod dece.
Ali u pronađenim izvorima nema pouzdanih dokaza da stres, nedostatak sna, alkohol, gojaznost ili manjak vitamina kod oca izazivaju autizam. To ne znači da nema nikakve veze, već da se to za sada ne zna. Isto tako, zdrav način života pre začeća ostaje dobar savet iz drugih razloga.
Šta stručnjaci tvrde o uzrocima
Većina slučajeva autizma ima genetsku osnovu, a gene dete nasleđuje od oba roditelja. Autizam se često javlja prvi put u porodici, što ne znači da nema genetsko poreklo. Procene udela genetskih činilaca kreću se u širokom rasponu, od 40 do 80 odsto.
Zato je važno ono što stručnjaci ponavljaju: autizam nije posledica nečije krivice, ni majke ni oca. Priprema za dete jeste zajednička odgovornost, ali ne zato što bi roditelji svojim izborima mogli da “izazovu“ autizam.
Komentari (0)