Retko koja naučna opklada ima tako jasan rok i tako veliku nagradu, dokaz da u svemiru nismo sami. Avi Lob, jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih astrofizičara na svetu, spreman je da se kladi baš u to, a do roka je ostalo nešto više od četiri godine.
Ko je zapravo ponudio opkladu
Izazov je prvi izneo Majkl Šermer, istoričar nauke i izdavač časopisa Skeptik, a Lob ga je prihvatio. Opklada je registrovana na platformi Long Bets fondacije Long Now, gde je Šermer naveden kao autor predviđanja, a Lob kao izazivač. Skeptik je o dogovoru izvestio krajem novembra 2025.
Ulog iznosi 1.000 dolara, a pobednik ga ne zadržava,novac će biti uplaćen Fondaciji Projekat Galileo, Lobovoj inicijativi za traganje za tragovima vanzemaljske tehnologije.
Zanimljivo je i da Long Bets na početak svake godine dodaje nulu, pa se rok u zvaničnom tekstu vodi kao 31. decembar 02030. To je deo filozofije fondacije da podstiče razmišljanje na veoma duge staze, u skladu sa njenim Satom Long Now, koji se gradi u Teksasu i treba da otkucava 10.000 godina.
Koliko je visoka letvica
Uslovi su strožiji nego što naslovi sugerišu. Šermer tvrdi da otkriće ili objavljivanje vanzemaljskog posećivanja Zemlje, bilo da je reč o NLO-ima, neidentifikovanim vazdušnim pojavama, bilo kom tehnološkom artefaktu ili vanzemaljskom biološkom obliku, neće biti potvrđeno od strane velikih naučnih institucija i vladinih agencija do kraja 2030. Prema objavljenim uslovima, da bi Lob pobedio, najmanje dve od tri organizacije, NASA, Nacionalna naučna fondacija SAD (NSF) i Američko astronomsko društvo (AAS), moraju potvrditi da je vanzemaljska inteligencija otkrivena. Dozvoljen je i slučaj da se na Zemlji pronađe vanzemaljski biološki oblik života.
Drugim rečima, nije dovoljno da neko tvrdi da je video nešto neobično. Potrebna je potvrda ustanova koje bi morale da stanu iza takvog otkrića.
Zašto 3I/ATLAS?
Lob svoje nade vezuje za objekat 3I/ATLAS, otkriven 1. jula 2025. godine pomoću sistema ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System) u Čileu. To je tek treći potvrđeni međuzvezdani objekat koji su astronomi otkrili, posle objekta ʻUmuamua iz 2017. i komete Borisov iz 2019.
Objekat se kroz Sunčev sistem kretao ogromnom brzinom, oko 220.000 kilometara na sat. Ta brzina je toliko velika da ga Sunčeva gravitacija ne može zadržati, pa je posle prolaza nastavio put kroz međuzvezdani prostor. Lob je upozoravao i na putanju koju je opisao kao veoma fino podešenu, jer prolazi blizu Venere, Marsa i Jupitera. Najbliže Suncu prošao je krajem oktobra 2025, a najbliže Zemlji 19. decembra 2025, na udaljenosti od oko 270 miliona kilometara. NASA je od početka tvrdila da ne predstavlja nikakvu opasnost.
Manje od mesec dana nakon otkrića, Lob je sa kolegama Adamom Hiberdom i Adamom Krolom objavio rad pod naslovom Is the Interstellar Object 3I/ATLAS Alien Technology?, u kome je razmatrao mogućnost da je objekat veštačkog porekla. Pritom je više puta naglasio da je najverovatnije reč o potpuno prirodnom objektu, verovatno kometi, i da to treba tretirati samo kao misaoni eksperiment. Kako je rekao jednom prilikom, kad stigne “posetilac sa druge zvezde“, sve opklade padaju.
Šta kaže ostatak nauke
Većina astronoma ne deli Lobovo oduševljenje. NASA je objekat identifikovala kao međuzvezdanu kometu i saopštila da su njegove opažene osobine u skladu sa kometom, iako je stigao izvan Sunčevog sistema. Toma Statler, glavni NASA-in naučnik za male objekte u Sunčevom sistemu, rekao je za The Guardian da je van razumne sumnje reč o kometi.
Oko veličine objekta bilo je i određenih nesuglasica: Lob je ranije pominjao procenu od oko 20 kilometara, dok novija NASA-ina posmatranja govore o prečniku od oko 5,6 kilometara. Međunarodna astronomska unija pokrenula je 23. februara 2026. kampanju protiv glasina i netačnih informacija koje su kružile o ovom objektu. U 2026. su objavljeni i rezultati posmatranja u kojima su naučnici tražili periodične radio-signale sa objekta, pokušavajući da razdvoje mogući signal od smetnji.
Šta Lob zapravo traži
Lobov optimizam ne počiva samo na jednom objektu. On tvrdi da je potraga za tehnološkim tragovima tek 2025. zaista počela: otkrićem 3I/ATLAS, početkom rada Opservatorije Vera Rubin i izgradnjom tri opservatorije Projekta Galileo. Suštinu njegovog stava možda najbolje opisuje jedna rečenica koju je izgovorio: sve mogućnosti treba držati otvorenim dok ne stignu podaci.
Komentari (0)