U nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg od 2012. godine zvanično je evidentirano 358 brakova sklopljenih dok je najmanje jedan supružnik bio maloletan, ali je samo osam brakova do sada pravosnažno poništeno. Preostalih 350 slučajeva okončano je na druge načine, pokazuju podaci pokrajinske vlade dostavljeni na zahtev poslanika desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD).
Podaci su objavljeni u odgovoru pokrajinske vlade na poslaničko pitanje koje su podneli Nikolaos Butakoglu i Emeli Knor, članovi pokrajinskog parlamenta iz redova AfD-a. Za evidentiranje ovih slučajeva nadležna je regionalna uprava u Tibingenu, dok je odgovor pripremilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, prenosi Euronews.
Osam pravosnažnih poništenja sprovedeno je u periodu od 2018. do 2024. godine. Među dokumentovanim slučajevima bio je brak jedanaestogodišnje devojčice iz Iraka sa sedamnaestogodišnjim Iračaninom, koji je poništen 2020. godine.
Još 2018. okončan je brak četrnaestogodišnje devojčice iz Avganistana i tridesetogodišnjeg muškarca.
Tokom 2024. godine pravosnažno su poništena još dva braka. Jedan je sklopljen između šesnaestogodišnje devojke iz Nemačke i dvadesetpetogodišnjeg muškarca iz Pakistana, a drugi između šesnaestogodišnje devojke iz Sirije i dvadesetsedmogodišnjeg Sirijca.
Pokrajinski poslanik Nikolaos Butakoglu napisao je na Fejsbuku da je reč o „zaista užasnom“ problemu koji se, prema njegovoj oceni, tretira kao tabu tema.
Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da se njegovi podaci odnose isključivo na brakove sklopljene u inostranstvu.
U Nemačkoj je od leta 2017. na snazi Zakon o borbi protiv dečjih brakova. Bundestag je 2024. usvojio i nova pravila čiji je cilj zaštita maloletnika u brakovima sklopljenim u inostranstvu.
Šta se dogodilo sa preostalih 350 brakova?
Velika razlika između broja evidentiranih slučajeva i broja pravosnažno poništenih brakova otvorila je pitanje kako su ostali postupci završeni.
Za period od 2015. do 2026. godine regionalna uprava evidentirala je ukupno 350 postupaka koji su svrstani u kategoriju „ostali načini okončanja“.
Pokrajinska vlada navela je više mogućih razloga zbog kojih brakovi nisu pravosnažno poništeni: smrt jednog od supružnika, dostizanje punoletstva, odluka da se ne pokrene postupak poništenja ili sklapanje novog braka u inostranstvu.
U tim slučajevima, dakle, nije došlo do pravosnažnog sudskog poništenja prvobitnog braka.
Među evidentiranim slučajevima iz 2023. godine nalazi se brak dvanaestogodišnje devojčice iz Avganistana i dvadesetjednogodišnjeg Avganistanca. U statistici se više puta pojavljuju i devojčice stare 13 i 14 godina.
Najnoviji podaci obuhvataju i slučajeve iz 2026. godine, među kojima su brakovi devojaka od 16 i 17 godina sa punoletnim muškarcima.
U evidenciji se beleže uzrast supružnika u trenutku sklapanja braka i njihovo državljanstvo, što su podaci relevantni za eventualne postupke poništenja.
Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, u trenutku odgovora na poslaničko pitanje nije bilo sudskih postupaka za poništenje dečjih brakova koji su još bili u toku.
U 2025. godini zabeleženo 80 slučajeva rizika od prisilnog braka
Poslanici su želeli da saznaju i koliko prisilni brakovi utiču na školovanje dece, ali je pokrajinsko Ministarstvo prosvete odgovorilo da se takvi podaci ne prikupljaju.
Pokrajinska vlada navela je i da nema informacije o zemljama u kojima su sklopljeni evidentirani brakovi. Uzrast i državljanstvo supružnika beleže se zato što mogu biti važni u eventualnim postupcima za poništenje braka.
Poslanici su pitali i koliko često savetovalište JASEMIN, koje finansira pokrajina, pruža pomoć u slučajevima prisilnih brakova koji uključuju učenike škola u Baden-Virtembergu.
U odgovoru od 9. septembra 2026. Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da savetovalište ne razvrstava slučajeve prema tome da li osobe kojima pruža podršku pohađaju školu, niti prema razredu koji pohađaju.
Umesto toga, podaci se vode prema uzrastu osoba i kalendarskoj godini, zbog čega tačan broj savetovanja povezanih sa školskim statusom nije poznat.
Prema podacima poslanika, povod za poslaničko pitanje bio je hitni kontrolni spisak organizacije za ženska prava Terre des Femmes, objavljen krajem jula 2026. godine i prvenstveno namenjen nastavnicima.
Savetovalište JASEMIN tokom 2025. godine evidentiralo je ukupno 271 slučaj savetovanja. U 80 slučajeva postojala je opasnost da osobe budu primorane na brak, a među njima je bilo 33 maloletnika.
Četiri osobe bile su mlađe od 12 godina, pet je imalo 12 godina, dok su dve imale 13 godina.
Savetovalište razlikuje slučajeve u kojima postoji rizik od prisilnog braka od ostalih razloga za pružanje podrške, ali ne vodi posebnu statistiku prema školskom statusu.
U Nemačkoj se brak može sklopiti tek sa 18 godina
Poslanica Emeli Knor, koja je učestvovala u pokretanju poslaničkog pitanja, poručila je na Instagramu da su dečji brakovi nespojivi sa vrednostima nemačkog društva.
– Deca imaju pravo na bezbednost, obrazovanje i budućnost o kojoj mogu samostalno da odlučuju. Zato su nam potrebni efikasna zaštita, pravovremena intervencija i odlučna borba protiv prisilnih brakova – napisala je Knor.
Prema nemačkom pravnom okviru, osobe mlađe od 14 godina smatraju se decom, dok se uzrast od 14 do 18 godina svrstava u kategoriju adolescenata. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, međutim, sve osobe mlađe od 18 godina definiše kao decu.
U Nemačkoj je sklapanje braka dozvoljeno tek nakon navršene 18. godine, dok je prisilni brak posebno krivično delo prema Krivičnom zakoniku.
Pokrajina Baden-Virtemberg ima oko 11,24 miliona stanovnika, što je nešto manje od 13,5 odsto ukupnog stanovništva Nemačke, koje broji približno 83,5 miliona ljudi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)