Katolička i Evangelička crkva u Nemačkoj izradile su zajednički strateški okvir za pružanje duhovne i psihološke pomoći u vanrednim i ratnim okolnostima, uključujući mogućnost aktiviranja NATO člana 5. Plan predviđa podršku ranjenim vojnicima, porodicama poginulih, povratnicima sa fronta i civilnom stanovništvu, dok kritičari upozoravaju da se crkve time približavaju državnoj i vojnoj logici pripreme za sukob.
Dokument pod nazivom “Okvirni koncept pastoralne brige i hitnog delovanja u slučaju napetosti, savezništva i odbrane“ bavi se ulogom verskih zajednica u slučaju ozbiljne bezbednosne krize ili oružanog sukoba koji bi zahvatio članice NATO-a.
Iako se suočavaju sa padom broja vernika, dve najveće crkve u Nemačkoj i dalje okupljaju više od 36 miliona ljudi, zbog čega bi mogle da imaju značajnu ulogu u sistemu civilne zaštite i pružanju podrške stanovništvu u kriznim situacijama, prenosi Fenix Magazin.
Duhovna podrška kao deo priprema za rat
Novi koncept oslanja se na strateški dokument nemačkog Ministarstva odbrane poznat kao „Operationsplan Deutschland“, odnosno operativni plan za Nemačku.
Prema vojnim procenama, u slučaju rata Nemačka bi mogla da postane glavno logističko čvorište NATO-a. To bi podrazumevalo prihvat velikog broja izbeglica, zbrinjavanje ranjenika, organizaciju transporta i postupanje sa posmrtnim ostacima poginulih vojnika.
U takvim okolnostima, crkve očekuju značajan porast potreba za duhovnom i psihološkom podrškom.
Plan obuhvata nekoliko ključnih oblasti:
- Duhovna pomoć vojnicima i bolničkim pacijentima: podrška ranjenima, kao i medicinskom osoblju koje radi pod velikim pritiskom.
- Podrška porodicama: prisustvo sveštenika prilikom saopštavanja vesti o pogibiji i pomoć u organizaciji sahrana.
- Briga o vojnicima koji se vraćaju sa fronta: podrška osobama koje se suočavaju sa traumama i posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP).
- Posebna bogosluženja i molitveni susreti: okupljanja namenjena civilnom stanovništvu, očuvanju osećaja zajedništva, molitvi za vojnike i zalaganju za mir.
Evangelički vojni biskup Bernhard Felmberg, jedan od autora dokumenta, opisao je projekat kao „duhovni operativni plan“. Time je ukazao na potrebu da se društvo i oni koji pružaju duhovnu pomoć blagovremeno pripreme i za najteže moguće scenarije.
Podeljena mišljenja unutar crkava
Inicijativa je izazvala rasprave i neslaganja unutar samih verskih zajednica. Kritičari upozoravaju da bi se crkve na ovaj način mogle podrediti državnoj i vojnoj logici naoružavanja i pripreme za rat.
Ekumenski mirovni pokret Pax Christi javno je osudio inicijativu, ocenjujući da je priprema za rat u suprotnosti sa osnovnom hrišćanskom porukom mira.
S druge strane, zagovornici plana smatraju da verske zajednice treba unapred da definišu svoju ulogu u pružanju pomoći ljudima u slučaju rata, velikih katastrofa ili drugih vanrednih okolnosti.
Pripreme se nastavljaju na lokalnom nivou
Rasprava o ulozi crkava već se sa nacionalnog nivoa prenela na lokalne zajednice. Katoličke biskupije i regionalne evangeličke crkve razmatraju kako bi u praksi mogle da organizuju krizne službe i obezbede potrebnu logistiku.
Cilj je da se unapred utvrde načini pružanja podrške u slučaju velikih katastrofa ili ratnog stanja, kada bi potrebe za duhovnom pomoći, radom sa porodicama i podrškom traumatizovanim osobama mogle naglo da porastu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)