Zvuči neobično, pa čak i odbojno, ali ljudski izmet postaje deo savremenih medicinskih terapija. Ova metoda, poznata kao transplantacija fekalne mikrobiote, razvijala se tokom poslednjih desetak godina, a danas postoje i standardizovani preparati koji se uzimaju u obliku kapsula ili tečnosti.
Njihov cilj je da pomognu u ponovnom uspostavljanju ravnoteže crevne flore, naročito kod pacijenata koji se bore sa infekcijama koje se uporno vraćaju. Pojedini preparati koštaju više hiljada dolara, dok se istovremeno na internetu šire i informacije o primeni ove metode bez medicinskog nadzora.
Zbog čega je transplantacija izmeta postala toliko važna i zašto naučnici ispituju njenu moguću primenu i kod drugih zdravstvenih problema?
Kapsule sa sporama ljudskog izmeta koštaju 17.500 dolara
Pre nekoliko godina u Sjedinjenim Američkim Državama pojavio se novi lek pod nazivom “Vowsti”, čija cena iznosi 17.500 dolara. Reč je o kapsulama koje sadrže žive spore poreklom iz ljudskog izmeta.
Ovaj dugo očekivani preparat odobren je za sprečavanje ponovne infekcije bakterijom Clostridioides difficile (CD), koja izaziva upalu creva. Infekcija se često javlja tokom ili nakon uzimanja antibiotika, a ova bakterija spada među najčešće takozvane bolničke bacile.
Problem je u tome što se infekcija teško leči i često ponovo pojavljuje, čak i nakon što pacijent završi terapiju.
“Vowsti” je nastao u saradnji američke kompanije “Seres Therapeutics” i švajcarske kompanije “Nestle Health Science”. Predstavlja prvi standardizovani preparat ljudskog izmeta koji se uzima oralno, odnosno u obliku kapsula.
Međutim, ovo nije prvi preparat te vrste koji je dobio odobrenje u SAD.
Još u novembru 2022. godine odobren je “Rebyota”, prvi standardizovani tečni preparat ove vrste, koji proizvodi švajcarska kompanija “Ferring”. Jedna doza sadrži 150 mililitara rastvora koji se primenjuje rektalno, a košta više od 9.000 dolara.
Oba preparata imaju isti osnovni cilj: da pomognu u ponovnom uspostavljanju ravnoteže crevne flore, odnosno mikrobioma. Na taj način predstavljaju pojednostavljenu i bezbedniju metodu transplantacije fekalne mikrobiote, poznate i kao presađivanje izmeta.
Iako je ova terapija prvobitno povezana prvenstveno sa lečenjem infekcije bakterijom Clostridioides difficile, interesovanje za nju prevazilazi tu oblast. Na internetu se mogu pronaći brojne reklame i korisne informacije, ali i potencijalno opasni saveti za primenu metode po principu “uradi sam”.
Postavlja se zato pitanje zbog čega su ljudi spremni da izdvajaju velike svote novca za ovakve preparate, čak i kada nisu oboleli od infekcije CD.
Mikrobiom: naš “superorgan” težak oko 1,5 kilograma
Da bi se razumelo zašto presađivanje izmeta ima medicinski značaj, potrebno je najpre objasniti šta je mikrobiom.
U ljudskom telu, pored ljudskih ćelija, živi čitava zajednica mikroorganizama. Ona obuhvata viruse, gljivice i, pre svega, bakterije, a njen sastav razlikuje se od osobe do osobe.
Najviše ovih mikroorganizama nalazi se na koži i sluzokoži, odnosno na mestima koja su u neposrednom kontaktu sa spoljašnjim svetom.
Posebno velika koncentracija prisutna je u organima za varenje, od usta pa sve do završnog dela debelog creva. Izuzetak su želudac i početni deo tankog creva, gde jaka kiselina omogućava preživljavanje samo malom broju mikroorganizama.
Jedan od primera je Helicobacter pylori, bakterija poznata po svojoj sposobnosti da opstane u takvim uslovima.
U crevima odrasle osobe mikrobiom može da ima masu od oko 1,5 kilograma. Zbog njegove složenosti i značaja pojedini naučnici ga nazivaju i “superorganom”.
Njegova uloga nije ograničena samo na razlaganje hrane. Crevni mikrobiom ima važnu funkciju i u odbrani organizma od spoljašnjih neprijatelja, odnosno u radu imunog sistema.
Upravo zbog toga ravnoteža među mikroorganizmima ima veliki značaj za zdravlje.
Kako dolazi do poremećaja crevne flore?
U zdravom organizmu mikroorganizmi u crevima žive u veoma osetljivoj ravnoteži. Kada se ona naruši, mogu da nastanu zdravstveni problemi.
Do poremećaja može da dođe kada u organizam dospeju opasni mikroorganizmi, poput salmonele, na koje telo reaguje. Ipak, neravnoteža ne mora uvek da bude posledica infekcije.
Na crevnu floru može da utiče i dugotrajna nepravilna ishrana, kao i često uzimanje antibiotika.
Ljudi već dugo pokušavaju da očuvaju ili obnove ravnotežu crevnog mikrobioma pomoću određenih namirnica. Među njima su ukiseljeno povrće i mleko, dok su poslednjih godina popularnost stekli i farmakološki proizvedeni probiotici i prebiotici.
Transplantacija ljudskog izmeta predstavlja znatno radikalniji pristup.
Zanimljivo je da ideja o lečenju izmetom nije nastala tek sa savremenom medicinom. Ljudi su još mnogo pre nego što su razumeli postojanje mikroorganizama pokušavali da proizvod varenja koriste u lečenju različitih bolesti.
Moguće je da su se u tome ugledali i na životinje.
Slonovi, nilski konji, koale i pande rađaju se sa sterilnim crevima. Bakterije koje su im neophodne za varenje dobijaju tako što jedu izmet svojih majki. Ova pojava naziva se koprofagija.
I druge životinje instinktivno jedu balegu iz sličnih razloga.
Od drevne Indije i Kine do evropskih lekara
Ideja o korišćenju izmeta u lečenju ima dugu istoriju. Jedan od najstarijih koncepata takve prakse potiče iz Indije, gde drevni ajurvedski tekstovi, stari više od 3.000 godina, preporučuju kravlji urin ili balegu za lečenje različitih stomačnih tegoba.
Poznato je i da su beduini koristili kamilji izmet u medicinske svrhe.
Kada je reč o upotrebi ljudskog izmeta, jedan od prvih zabeleženih primera potiče iz Kine iz četvrtog veka. Kineski plemić Že Hong, poznat i kao Čičuan, opisao je ovu praksu u svom Priručniku hitne medicine, u delu posvećenom trovanju hranom i dijareji.
Že Hong je bio alhemičar, pesnik i lekar koji se stručno bavio i istraživanjem tehnika za postizanje dugovečnosti.
Oko 1.200 godina kasnije, takođe u Kini, lekar Li Šižen, poznat pod imenom Donđi, koristio je preparat nazvan “zlatni sirup” za lečenje stomačnih bolesti.
Ovaj preparat sadržao je svež, suv ili fermentisan ljudski izmet zdrave osobe, pomešan sa vodom, koji je potom pio bolesnik.
Praksa je kasnije zabeležena i u Evropi. Nemački lekar Kristijan Franc Paulini objavio je 1697. godine udžbenik “Ljekovita apoteka prljavštin”e (Heilsame Dreck-Apotheke), u kojem je naveo brojne primere lečenja ljudskim izmetom.
U modernoj zapadnoj medicini prva upotreba ljudskog izmeta u terapijske svrhe pominje se 1958. godine u SAD.
U Australiji je Tomas Borodin krajem osamdesetih godina prošlog veka prilično uspešno lečio pacijente sa ulceroznim kolitisom. Kasnije je ovu metodu primenjivao i kod osoba koje su imale zatvor, dijareju, bolove u stomaku ili Kronovu bolest.
Istraživanja pokazala visoku uspešnost kod teških crevnih infekcija
Danas se smatra da transplantacija ljudskog izmeta može da bude efikasna u oko 90 odsto teških slučajeva infekcije bakterijom Clostridioides difficile.
Jedno od istraživanja koje je trebalo da ispita ovu efikasnost sprovedeno je 2013. godine u Holandiji i Finskoj. Studija je, međutim, prekinuta jer su rezultati bili toliko ubedljivi da nije bilo potrebe da se nastavi prema prvobitnom planu.
Nakon samo jednog klistira sa rastvorom izmeta oporavilo se čak 81 odsto pacijenata. Posle drugog pokušaja, uspeh je zabeležen kod 90 odsto učesnika.
Ovakvi rezultati doprineli su interesovanju za transplantaciju fekalne mikrobiote kao metodu koja može da pomogne u lečenju infekcija koje se uporno vraćaju.
Kako izgleda transplantacija i zašto je donor presudan?
Sama procedura transplantacije uglavnom nema neželjena sporedna dejstva, osim osećaja gađenja koji se kod pacijenata, prema opisima ove metode, brzo povlači.
Postoji nekoliko načina primene preparata.
Uobičajeni postupak podrazumeva da se stolica donora pomeša sa fiziološkim rastvorom, a zatim grubo filtrira. Tako pripremljen materijal unosi se u debelo crevo pacijenta na jedan od sledećih načina:
– Klistirom, kojim se rastvor unosi u debelo crevo.
– Tokom kolonoskopije, kada se preparat primenjuje kroz instrument koji se koristi za pregled debelog creva.
– Sondom kroz nos, koja prolazi sve do creva.
– Oralnim kapsulama, u koje se u laboratoriji stavlja posebno pripremljen izmet donora.
Ipak, jednostavnost same procedure ne znači da je ona bez rizika.
Bezbednost transplantacije pre svega zavisi od donora, jer postoji mogućnost prenošenja različitih bolesti.
U SAD se 2019. godine dogodio jedini poznati slučaj u kojem su dva pacijenta teško obolela nakon transplantacije, a jedan od njih je preminuo. Ispostavilo se da su oboje dobili preparat od istog donora, koji je bio zaražen multirezistentnom bakterijom Escherichia coli.
Ovaj slučaj privukao je pažnju i van medicinskih krugova. Njime se pozabavila i animirana serija “South Park”, u epizodi pod nazivom “Kradljivci kake”.
Zašto je teško pronaći odgovarajućeg donora?
Odabir donora predstavlja jedan od najvažnijih koraka u celom procesu. On se obavlja u nekoliko faza, a osim detaljne anamneze podrazumeva i opsežne, višestruke preglede.
Donor mora da bude potpuno zdrava osoba, normalne telesne težine, koja retko ili nikada nije uzimala antibiotike.
Međutim, pronalaženje takvih osoba nije jednostavno. Pokazalo se da manje od tri odsto ljudi ima potpuno zdravu crevnu floru koja zadovoljava kriterijume za doniranje.
Zbog toga doniranje izmeta u SAD može da bude i izvor zarade. Za doniranje tokom pet uzastopnih dana moguće je dobiti oko 250 dolara.
Kriterijumi za izbor donora ne odnose se samo na zdravstveno stanje. Postoje i određena socijalna ograničenja.
Od kraja juna 2023. godine na sajtu Nemačkog instituta za lekove i medicinske proizvode nalazi se lista faktora koji isključuju osobu iz procesa doniranja. Među njima su i određena zanimanja, pa tako izmet ne mogu da doniraju osobe koje rade u bolnicama, domovima za stare ili u poljoprivredi.
Ovakvi uslovi uvedeni su zbog potrebe da se smanji rizik od prenosa infekcija i drugih štetnih mikroorganizama.
Banke ljudskog izmeta sve su važnije
Zbog zahtevnog izbora donora i rastuće potrebe za ovakvim preparatima, počele su da se osnivaju i banke ljudskog izmeta.
Prva javna banka nastala je u Sjedinjenim Američkim Državama. Tim sa čuvenog bostonskog Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) osnovao je 2012. godine organizaciju “OpenBiome”.
Kako je potražnja rasla, slične banke pojavile su se i u Evropi. Među zemljama koje ih imaju nalaze se Holandija, Danska i Poljska.
Njihova uloga je važna jer omogućavaju organizovano prikupljanje i obradu materijala od odgovarajućih donora, uz neophodne provere.
Crevna flora povezuje se sa brojnim bolestima
Interesovanje za mikrobiom ne završava se na infekcijama creva. Međunarodna istraživanja povezuju poremećaje crevne flore sa širokim spektrom zdravstvenih problema.
Među bolestima i stanjima koja se dovode u vezu sa poremećajem mikrobioma nalaze se:
– Hronične upale creva, uključujući ulcerozni kolitis i Kronovu bolest
– Rak debelog creva
– Autoimune bolesti
– Alchajmerova bolest
– Parkinsonova bolest
– Hašimotova bolest
– Multipla skleroza
– Dijabetes tipa 2
– Alergije
– Astma
– Neurodermatitis
– Autizam
– Depresija
– Anksioznost
– Gojaznost
Zbog ovih mogućih veza naučnici intenzivno ispituju da li bi transplantacija fekalne mikrobiote mogla da pomogne i u lečenju stanja koja nisu direktno povezana sa crevnim infekcijama.
Jedna studija iz 2020. godine pokazala je da transplantacija izmeta može da poboljša stanje osoba koje pate od depresije i anksioznosti.
Ipak, istraživanja su ukazala i na suprotan mogući efekat: psihički zdrave osobe mogle bi da razviju simptome psihičkih bolesti koje ima donor.
To pokazuje koliko je važno pažljivo proučavati odnos između mikrobioma i drugih funkcija organizma, ali i koliko je značajan izbor odgovarajućeg donora.
Metoda koja se razvija, ali zahteva strogu kontrolu
Transplantacija fekalne mikrobiote prešla je dug put od drevnih medicinskih praksi do savremenih preparata koji se primenjuju pod kontrolisanim uslovima. Kapsule i tečni preparati predstavljaju praktičnije oblike terapije, a posebno značajnu ulogu imaju u sprečavanju ponovnih infekcija bakterijom Clostridioides difficile.
Istovremeno, povezanost crevne flore sa brojnim drugim bolestima otvara prostor za nova istraživanja. Ipak, rizik od prenosa opasnih mikroorganizama pokazuje zašto ova metoda zahteva strogu kontrolu, detaljne preglede donora i medicinski nadzor.
Iako interesovanje za transplantaciju izmeta raste, posebno zbog obećavajućih rezultata kod određenih crevnih infekcija, njena primena mora da se zasniva na pažljivoj proceni bezbednosti i dokazima iz istraživanja.
Komentari (0)