U martu 1809. Napoleonov posinak Eugen, potkralj Italije, poslao je šifrovanu poruku francuskom generalu Augustu de Marmontu, koji je sa svojim trupama bio odsečen u Dalmaciji, na suprotnoj strani Jadranskog mora. Prva rečenica je na čitljivom francuskom, a ostala 24 reda su mešavina simbola, slova i brojeva. Ključ za dešifrovanje izgubio se vremenom.
Euronews precizira da pismo nije napisao sam Napoleon. Nastalo je u štabu Eugena, a poslato je po Napoleonovom nalogu. Napoleon je 16. marta naredio da se Marmontu pošalje pregled položaja glavnih francuskih i savezničkih snaga, napisan šifrom i prenet preko pouzdanog oficira.
Šest sati i jedna slika
Pismo je dešifrovao Karter Čarč, inženjer firme za kibernetičku bezbednost SentinelOne, uz pomoć OpenAI-jevog modela GPT-6 Astra. Čarč je objavio da je model od jedne slike i jednog zadatka obavio ceo posao za otprilike šest sati. Sam rezultat objavljen je zajedno sa transkripcijom, tabelama šifre i skriptama koje drugima omogućavaju da ga ponove. Japanski istraživač Satoši Tomokijo, koji vodi katalog nerešenih istorijskih šifara, označio je pismo kao “rešeno“.
Prema Čarčovim rečima, sama šifra nije bila teška, a stručnjaci bi je razbili kad bi imali vremena. Teško je bilo objediniti prepisivanje, katalogizaciju, prevod i razbijanje koda, što su poslovi različitih struka. Zato predviđa da će spiskove nerešenih problema sve češće skraćivati ljudi sa strane, koje je jednostavno zanimala takva tematika.
Šta je general saznao
Pismo je Marmontu opisalo rasporede svih ostalih francuskih i savezničkih armija, što mu je nedostajalo u izolaciji. Poručeno mu je da ne gubi nadu i da ga ne uplaše manji odredi, uz uveravanje da Austrija juri ka sopstvenoj propasti. U poruci se navodi da Rusi marširaju protiv Austrije i da će ona biti napadnuta sa svih strana.
Za istoričare je zanimljiv i jedan detalj. Napoleonovi memoari objavljeni 1865. sadrže rečenicu koja se naglo prekida u nastavku „pregršt…“, a dešifrovano pismo, prema Čarču, dopunjuje je rečima o gomili rulje.
Šta se desilo posle
Austrijska vojska je 10. aprila 1809. prešla granicu, otprilike dve nedelje posle pisma. Dva meseca kasnije, 21–22. maja, u bici kod Aspern-Eslinga blizu Beča, Napoleon je po mišljenju istoričara prvi put lično poražen u velikoj bici. Francuzi su pretrpeli oko 20.000 do 21.000 gubitaka, računajući i poginule i ranjene, a poginuo je i maršal Žan Lan, jedan od njegovih najboljih komandanata. Napoleon se potom pregrupisao i u julu pobedio nadvojvodu Karla kod Vagrama, što je vodilo raspadu Pete koalicije.
Zanimljivosti: Ono što možda niste znali
Napoleon nije bio mali. Mit potiče od toga što je njegova visina zabeležena kao pet stopa i dva inča u francuskim jedinicama, koje su duže od britanskih. U današnjim merama to je oko 1,69 metara, što je prosek za Francuza tog doba. Britanske karikature pomogle su da se mit proširi.
Šifra nije slovo po slovo. Neki znakovi u njoj označavali su cele reči, a ne pojedinačna slova.
Izvor slike je skroman. Čarč je radio sa jednom slikom niske rezolucije, preuzetom iz francuskog vojnog časopisa iz 1969. Ranije je istoričar Daniel Tant već bio zabeležio 33 slovne vrednosti.
AI je našao moguću grešku u datumu. Na osnovu brojeva trupa i činova oficira, Čarč je pismo datirao krajem marta 1809.
Komentari (0)