Reč “narcis“ danas se koristi olako-kao opis šefa koji prisvaja tuđe zasluge, do bivšeg partnera koji nikada nije bio kriv. Američka klinička psihološkinja dr Suzan Spajser upozorava da je razlika između nesnosne osobe i kliničke slike narcisa velika, kao i da se protiv manipulacije može braniti. U razgovoru za američki list The Newyork Post iznela je sedam strategija.
“Devedeset pet odsto mojih pacijenata su žrtve“
Spajser je licencirana klinička psihološkinja, stručnjakinja za neuropsihologiju i terapeutkinja za traumu. Ona tvrdi da je 95 odsto njenih pacijenata žrtva narcisoidnog zlostavljanja i traume. Napominje da se izraz “narcis“ obično koristi za nekoga ko je pun sebe, dok je narcisoidni poremećaj ličnosti (NPD) klinički entitet. Njega karakterišu izražen osećaj sopstvene važnosti i neprestana potreba za pažnjom i potvrdom.
Prema njenim rečima, prepoznatljivi znaci da je neko narcis jesu gaslajting, manipulacija, prebacivanje krivice i izbegavanje odgovornosti. Dodaje da neko može imati narcisoidne crte ili se tako ponašati, a da ne ispunjava kriterijume za NPD.
Šta kaže psihijatrija
Dijagnostički priručnik DSM-5 svrstava NPD u klaster B poremećaja ličnosti, zajedno sa antisocijalnim, histrionskim i graničnim. Za dijagnozu je potrebno da osoba ispuni pet ili više kriterijuma, među kojima su grandiozan osećaj sopstvene važnosti i potreba za preteranim divljenjem. Simptomi se obično pojavljuju do rane odrasle dobi i prisutni su u različitim životnim okolnostima.
Poremećaj se češće dijagnostikuje kod muškaraca. Iza “grandiozne“ fasade često stoji krhko samopouzdanje i velika osetljivost na kritiku.
Važno je i da “narcisoidno zlostavljanje“ nije zvanična dijagnostička kategorija, već popularan naziv za obrazac ponašanja koji opisuju terapeuti.
Prvi potez: Ne reagujte
Spajser tvrdi da prva odbrana počinje odbijanjem da narcisu servirate emocije. Kada odgovarate besom, suzama ili molbama, razgovor prelazi na vaše reakcije, a ne na njegovo ponašanje. Cilj je, kaže, pre imobilizacija nego anihilacija.
“Emocionalna regulacija nije potčinjavanje“, poručuje ona. Reč je o odbijanju da se nekome preda daljinski upravljač za vaš nervni sistem.
Drugi potez: Prestanite sa “JADE-ovanjem“
JADE je skraćenica za obrazac koji žrtve često ponavljaju: opravdavanje, raspravljanje, branjenje i objašnjavanje. Spajser kaže da čim to počnete, “podgrevate vatru“ i razgovor se iskrivljuje. Ne morate da dođete na svaku svađu na koju ste pozvani.
Treći potez: Naoružajte se znanjem
Sledeći korak je poznavanje obrazaca gaslajtinga, prebacivanja krivice, projekcije i DARVO taktike. Skraćenica znači Deny, Attack, Reverse Victim and Offender, odnosno poricanje, napad i zamena uloga žrtve i napadača. Spajser savetuje da obrasce počnete da cenite više od obećanja.
“Konfuzija je ono što ljude drži u mestu, a jasnoća je početak slobode“,poručuje ona.
Pojam ima akademsko poreklo. Termin je uvela profesorka Dženifer Frajd sa Univerziteta u Oregonu krajem devedesetih, u radu o teoriji izdajničke traume. Istraživanja su pokazala da taktika deluje. Studija iz 2017. pokazala je da su ljudi izloženi DARVO-u u konfrontaciji češće osećali samookrivljavanje, a eksperiment iz 2020. da posmatrači manje veruju žrtvi kada optuženi odgovori ovom taktikom. Ohrabruje što poznavanje taktike smanjuje njenu delotvornost, jer su ispitanici koji su je upoznali manje verovali izvršiocima.
Četvrti potez:Granica nije molba
Spajser kaže da većina ljudi ne razume granice.
“Granica nije ‘moraš da prestaneš da vičeš na mene.Granica je, ‘ako vičeš na mene, prekidam razgovor‘.“ Prva rečenica pokušava da kontroliše drugog, druga određuje vaše ponašanje. Granica bez dosledne primene je samo zahtev koji se lako ignoriše.
Peti potez: Manje pristupa, manje uticaja
Što je manje kontakata, to je manje uticaja. Kada “bez kontakta“ ili “minimalan kontakt“ nije moguć, jer je narcis roditelj, bivši partner sa kojim delite dete ili dete, komunikacija treba da bude kratka, činjenična i neutralna, bez ikakve “emocionalne municije“. Spajser predlaže fraze poput “primljeno“, “razumem“ i “hvala“, pa dalje.
Savetuje i da ne tražite zatvaranje priče od osobe koja je napravila ranu. Mnogi klijenti žele da napišu dugo pismo, uvereni da će zatvaranje doći kada ih konačno razumeju.
“Zatvaranje ne dolazi uvek od onoga ko je stvorio ranu“, kaže ona.
Šesti potez: ”Sivi kamen“
Šesta strategija je da postanete dosadni i neodgovorni kao sivi kamen. Kada neko pokuša da vas isprovocira, ne reagujete, ili mirno kažete: “Možeš li da ponoviš?“ ili “Jesi li čuo sebe?“ Glas treba da bude ravan, a izraz lica neutralan.
“Nema emocionalne reakcije, nema goriva.Kada nema šta da jede, dinamika počinje da se raspada“,kaže Spajser.
Ona vezuje tehniku za rad advokata i stručnjaka za komunikaciju Džefersona Fišera. Termin ima i drugu istoriju. Popularizovao ga je onlajn tekst autora zvanog Skylar, koji je pisao o tome kako postati “nezanimljiv kao kamen“ da bi zlostavljač izgubio interesovanje.
Granice tehnike
Treba biti oprezan. Nema objavljenih istraživanja koja bi potvrdila da “sivi kamen“ deluje. Stručnjaci upozoravaju da ga ne treba koristiti prema fizički nasilnoj osobi. Klinička psihološkinja Ramani Durvasula upozorava da dugotrajno primenjivanje može prestati da deluje, jer se odsecate od sopstvenih osećanja i potreba. Zato se uglavnom preporučuje kao privremena mera.
Sedmi potez: Izgradite život bez njih
Spajser veruje da je najdelotvornije praviti bogat život bez narcisa-obnoviti zdrave odnose i obraditi traumu uz stručnu pomoć.
“Najveća osveta nije povrediti narcisa, to je isceljenje“, kaže ona.
Pobeda je kada njegovo ponašanje više ne određuje da li ćete imati dobar dan.
Zašto je odlazak tako težak
Narcisoidne veze često stvaraju traumatsku vezanost kroz cikluse naklonosti i povlačenja, zbog čega izlazak ili promena dinamike deluje bolno i zbunjujuće.
„To ne znači da ste slabi, već da se vaš nervni sistem prilagodio da preživi“, naglašava ona. Preporučuje poverljive osobe kao oslonac, a zatim terapiju sa fokusom na traumu.
Komentari (0)