Pas koji je do juče normalno mahao repom odjednom ga drži spuštenog, ne pomera ga i deluje kao da ga boli kada pokušate da ga dodirnete – iako prizor može da izgleda zabrinjavajuće, jedan od mogućih uzroka je stanje poznato kao sindrom “mrtvog repa”.
Stručni naziv je akutna kaudalna miopatija, a reč je o naglom i uglavnom privremenom problemu sa mišićima repa, najčešće nakon njihovog preopterećenja, a ne o paralizi, kako isprva zvuči.
Kako izgleda “mrtav rep”?
Najupadljiviji znak je iznenada opušten rep koji pas više ne podiže niti njime normalno maše. Kod nekih pasa rep visi odmah od svoje baze, dok kod drugih prvih nekoliko centimetara ostaje u horizontalnom položaju, a ostatak pada nadole.
Pas može da pokazuje bol prilikom dodirivanja repa, da ga liže ili gricka, bude nemiran ili neraspoložen. Nekim životinjama je neprijatno da sede, a zbog bola mogu izbegavati i položaj za mokrenje ili obavljanje nužde.
Zašto se javlja?
Sindrom se posebno povezuje sa intenzivnom fizičkom aktivnošću, naročito ako pas prethodno nije bio naviknut na takav napor. Može da se pojavi nakon dugog trčanja, lova, veoma aktivne igre ili plivanja.
Plivanje, naročito u hladnoj vodi, jedan je od poznatih okidača, zbog čega se stanje naziva i “plivački rep”. Hladno vreme i dug boravak u transportnom kavezu takođe se povezuju sa njegovom pojavom.
Češće se opisuje kod aktivnih, radnih i lovačkih pasa, posebno kod labrador retrivera, pointera, setera i goniča, mada se može javiti i kod drugih rasa.
Da li je opasno?
U najvećem broju slučajeva stanje je prolazno i pas se potpuno oporavi. Kod većine pasa potpuni oporavak nastupa u roku od nekoliko dana.
Ipak, spušten i bolan rep ne treba automatski proglasiti sindromom “mrtvog repa”. Slične simptome mogu izazvati i prelom ili iščašenje repa, bolesti kičme, problemi sa analnim žlezdama, upale kože i druga stanja, zbog čega je veterinarski pregled važan, naročito ako je pas pretrpeo povredu ili ima druge simptome.
Kako se leči?
Kod nekomplikovanih slučajeva najvažniji je odmor i privremeno smanjenje fizičke aktivnosti. Veterinar po potrebi može da propiše lek protiv bola i upale. Takve lekove ne treba davati psu na svoju ruku, posebno ne preparate namenjene ljudima.
Kada se pas oporavi, aktivnost je najbolje povećavati postepeno. Kod pasa sklonih ovom problemu posebno treba izbegavati nagle, veoma intenzivne napore posle dužeg perioda mirovanja, kao i dugo plivanje u hladnoj vodi.
Komentari (0)