Evropska unija bi trebalo da ponudi zemljama Zapadnog Balkana plan za pridruživanje Šengenskom prostoru, piše Kristof Bender, zamenik predsednika istraživačkog centra Evropske inicijative za stabilnost (ESI), u gostujućem komentaru za list Noje Cirher Cajtung. Po njegovom mišljenju, to bi ojačalo kredibilitet EU. Pošto susedi u Šengenskom prostoru moraju tesno sarađivati u bezbednosnim pitanjima, ovo bi bio i način da bivši rivali reše granične sporove, što bi doprinelo trajnom miru, izveštava Dojče Vele.
Bender smatra da je EU teško da vrši uticaj čak i u svom neposrednom susedstvu, području gde je ranije, kako navodi, imala najuspešnije spoljnopolitičke rezultate kroz proširenje, kojim je zemlje bivšeg istočnog bloka pretvorila u prosperitetne i mirne demokratije. Ponuda plana za članstvo u Šengenu bio bi inovativan način da EU ojača svoj kredibilitet i stvori podsticaje za reforme.
Prema predlogu, države članice bi zadužile Evropsku komisiju da izradi katalog kriterijuma zasnovanih na Šengenskoj pravnoj tekovini, koji obuhvata kontrolu spoljnih granica, viznu politiku, policijsku saradnju i zaštitu podataka, sa dodatnim uslovima u oblasti vladavine prava. Komisija bi izveštavala o napretku svakih šest meseci, a države članice bi morale da daju saglasnost kada zemlja ispuni sve kriterijume. Bender ističe da reforme i saradnja koje iz toga proizilaze mogu ojačati bezbednost, a ne oslabiti je.
U svom komentaru, on ocenjuje da bi takav proces pomogao stabilizaciji najranjivijih zemalja u regionu – Bosne i Hercegovine, Srbije i tzv. Kosova – gde Bošnjaci, Srbi i Albanci žive sa obe strane granica. „Pošto je članstvo u EU postalo sve udaljenije, vratili su se opasni narativi iz kasnih 1980-ih, koji su doveli do ratova 1990-ih, a sa njima i ideja pomeranja granica duž etničkih linija“, piše Bender, navodeći kao primer državnu sahranu koju je Srbija organizovala za Ratka Mladića. On smatra da je EU potreban kredibilan kontrapredlog, a Šengen bi Balkanu ponudio bolju opciju od novih graničnih sporova „koji više ne bi imali nikakvog značenja“.
Nemačka smanjuje kvote za radnike sa Balkana
Istovremeno, nemački list Die Zeit u članku pod naslovom „Zavisimo od radne snage sa Zapadnog Balkana“ piše o planovima vlade u Berlinu da smanji broj radnih migranata iz regiona.
Fokus je na takozvanoj „Uredbi za Zapadni Balkan“, koja omogućava radnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine, tzv. Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije da pronađu zaposlenje u Nemačkoj bez dokazivanja jezičkih veština ili stručnih kvalifikacija. Potreban im je samo ugovor o radu i mesto u okviru godišnje kvote, koja trenutno iznosi 50.000.
Autor teksta, Simon Langeman, podseća da je uredbu 2016. godine uvela koalicija hrišćanskih demokrata i socijaldemokrata kako bi smanjila broj neosnovanih zahteva za azil, dok je Nemačkoj bila potrebna radna snaga iz regiona. Vlada socijaldemokrata, Zelenih i liberala je 2024. godine udvostručila kvotu na 50.000, a sadašnja hrišćansko-demokratska-socijaldemokratska koalicija želi da je ponovo prepolovi.
U Nemačkoj i dalje postoji potreba za radnom snagom
Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) smatra da za ovo nema opravdanja jer i dalje postoji velika potreba za radnom snagom, posebno u ugostiteljstvu, logistici i građevinarstvu.
BDA upozorava da bi smanjenje kvote moglo da ugrozi planirane građevinske projekte finansirane iz posebnog vladinog fonda. Sa ovim se slaže i Savezna agencija za zapošljavanje (BA). Članica njenog odbora Vanesa Ahuja rekla je za Di Cajt da bi prepolovljenje kvote oslabilo uspešan model imigracije. „Dalje smanjenje kvote bi kompanijama još više otežalo pristup radnoj snazi“, rekla je ona.
List takođe navodi primer Sandre Karstensen, poslanice CDU u Bundestagu, koja se protivi smanjenju. Ona smatra da bi Uredba o Zapadnom Balkanu trebalo da ostane na snazi u sadašnjem obliku i da se ne ograničava.
Komentari (0)