Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je na tešnju saradnju sa Kanadom, istakavši da Evropska unija i Kanada “svet vide istim očima”.
U svom govoru o stanju Unije, održanom juče u Evropskom parlamentu, kao područja za saradnju navela je tehnologiju, proizvodnju naoružanja, veštačku inteligenciju i politiku prema Arktiku. Njen počasni gost u Strazburu bio je kanadski premijer Mark Karni, koji je pre dolaska u Evropu najavio da teži “jedinstvenom savezu” sa EU. Njegova izjava usledila je nakon medijskih napisa da Kanada razmatra status “pridružene članice”, ali bez ambicije za punopravnim članstvom, piše Dojče vele (DW).
Koji su oblici saradnje mogući?
Punopravno članstvo Kanade u Evropskoj uniji nije opcija jer član 49. Ugovora o EU propisuje da joj mogu pristupiti isključivo evropske države. Ipak, u odnosima sa trećim zemljama postoji širok spektar saradnje, od sporazuma o slobodnoj trgovini, preko sporazuma o pridruživanju koji obuhvataju i političke elemente, do učešća na jedinstvenom tržištu, što je slučaj sa Islandom, Lihtenštajnom i Norveškom. Sporazume o pridruživanju EU ima sa Turskom, Izraelom i Ukrajinom, a oni mogu, ali ne moraju biti korak ka članstvu.
Ekonomski stručnjak Patrik Leblon sa Univerziteta u Otavi izražava rezerve prema terminu “pridruživanje”. Smatra malo verovatnim da bi Kanada preuzela evropske zakone ili pristupila jedinstvenom tržištu, odnosno carinskoj uniji. Prema njegovom mišljenju, premijeru Karniju je stalo do saveza sa naglaskom na ekonomskoj bezbednosti i odbrani.
Intenzivnija saradnja na području odbrane?
“Na neki način smo sa obe strane uzimali američki zaštitni kišobran zdravo za gotovo”, rekao je Leblon za DW i dodao da zbog toga ni EU ni Kanada nisu dovoljno ulagale u svoje vojske. Sada je cilj udružiti snage, na primer u proizvodnji naoružanja ili razvoju novih tehnologija. I Anand Sundar, bezbednosni stručnjak iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), vidi veliki potencijal za evropsko-kanadsku odbrambenu saradnju.
Trenutno Kanada oko 70 odsto svojih odbrambenih izdataka troši u SAD, a Karni to želi da promeni. Učešće u evropskim odbrambenim projektima za Kanađane bi bilo isplativije. Kanada je već pristupila programu SAFE, koji članicama EU obezbeđuje do 150 milijardi evra zajmova za zajedničku nabavku naoružanja. Budući da je Kanada za pristup platila naknadu, za njene kompanije važe fleksibilnija pravila o poreklu komponenti.
Sundar ipak upozorava da i dalje postoje značajne prepreke za kanadske kompanije koje žele da sarađuju sa evropskim. Ključno je pitanje koliko je EU spremna da prilagodi svoja pravila, što bi moglo uticati i na druge partnere poput Ujedinjenog Kraljevstva ili Norveške. S druge strane, i EU bi imala koristi jer Kanada za odbranu izdvaja više nego 14 najmanjih članica Unije zajedno. Iako trenutno troši dva odsto BDP-a, Sundar ističe da će ti izdaci rasti. Kanada se, kao članica NATO-a, obavezala da će do 2035. godine za odbranu izdvajati pet odsto BDP-a.
Zaštita infrastrukture i jačanje trgovine
Kao druga područja saradnje spominju se izgradnja kritične infrastrukture, poput zajedničkog upravljanja satelitima i optičkim kablovima u severnom Atlantiku, kaže Leblon. Cilj je i ovde smanjiti zavisnost od SAD i američkih kompanija. Kanada takođe raspolaže zalihama nafte i gasa kojima bi mogla da snabdeva EU.
Trgovinski odnosi već su regulisani Sveobuhvatnim ekonomskim i trgovinskim sporazumom (CETA), koji je privremeno na snazi od 2017. godine. Sporazum garantuje gotovo potpunu slobodu od carina, reguliše pristup tržištu za industrijske i poljoprivredne proizvode, te omogućava evropskim kompanijama učešće na javnim nabavkama u Kanadi. Leblon smatra da potencijal CETA-e još nije iskorišćen jer se mnoge kanadske kompanije i dalje tradicionalno orijentišu prema SAD. Smatra da je zadatak vlade da bolje informiše o mogućnostima koje sporazum nudi.
Trump threatens to cut off trade with Europe if Canada becomes an associate member of the EU. https://t.co/cw5L68Vxrm
— Acyn (@Acyn) September 16, 2026
Zašto Mark Karni traži blizinu Evrope?
Mark Karni je početkom godine na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izjavio da se stari svetski poredak raspada i pozvao srednje sile da deluju zajednički kako ne bi završile “na jelovniku” velikih sila.
Poslednjih nedelja trgovinski sukob između SAD i Kanade dodatno se zaoštrio, uz verbalne napade američkog predsednika. Iako je jasno da se Kanada ne može odvojiti od SAD, Leblon kaže da u zemlji prevladava mišljenje kako su potrebni dodatni saveznici, a Evropljani se smatraju pouzdanima. Na kraju, Kanađani žele da se taj savez, u bilo kom obliku, pretoči u konkretne projekte kroz koje bi Evropljani i Kanađani mogli međusobno da pomažu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)