Pomeranje kazaljki i ulazak u zimsko računanje vremena uvek zvuči kao poklon u vidu dodatnog sata u krevetu, ali je za naš organizam ova naizgled bezazlena promena ozbiljan fiziološki šok čije posledice osećamo nedeljama.
Po svemu sudeći, ove godine će nam ovaj prelazak pasti nikad teže.
Kako se bliži poslednji vikend u oktobru – a ove godine nam kalendarski stiže ranije nego inače – vreme je da se pripremimo za prelazak na standardno računanje vremena (CET), jer je naše “prirodno” vreme zimsko.
Iako nas svake godine u ovo doba čeka ista rutina, predstojeće pomeranje sata donosi specifičnosti koje je važno znati na vreme – od neuobičajenog datuma, preko dužine tog dana, pa sve do dubokog uticaja na naše fiziko i mentalno zdravlje.
1. Kazaljke pomeramo najranije u poslednjih 11 godina
Zimsko računanje vremena uvek počinje poslednjeg vikenda u oktobru, ali zbog kalendarskog sklapanja dana, ove godine do promene dolazi najranije u poslednjih 11 godina.
Prelazak na zimsko vreme u 2026. godini odviće se u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra. Poslednji put smo na zimsko vreme istog ovog datuma – 25. oktobra – prešli još 2014. godine.
Podsetimo, prema važećim pravilima i najnovijoj regulativi Evropske komisije koja je definisala raspored do 2031. godine, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, a završava se poslednje nedelje u oktobru svake godine.
Ovo najranije pomeranje sata u kalendaru ubrzaće naš ulazak u kratke jesenje dane i raniji večernji mrak.
2. Ovaj dan će trajati 25 sati: Matematički dobitak, ali i zamka za organizam
U noći između subote i nedelje (24. i 25. oktobra) kazaljke se pomeraju jedan sat unazad – tačno u 3.00 sata ujutru vreme se vraća na 2.00 sata. To, praktično, znači da će nedelja u kojoj pomeramo sat trajati ukupno 25 sati.
Iako prvi utisak ukazuje na to da dobijamo jedan sat sna više, stručnjaci upozoravaju da računica nije tako jednostavna. Ovaj dodatni sat u praksi menja celokupan dnevni ritam:
Spavamo sat vremena duže, ali se biološki sat ne prilagođava automatski. Dan u večernjim satima postaje kraći, jer sunce zalazi sat vremena ranije. Rani mrak kod mnogih ljudi stvara privid da je dan projurio, što neretko izaziva osećaj večernje teskobe i blage mrzovolje.
Dodatnih 60 minuta u nedelji donosi privremeni osmeh, ali već od prvog radnog ponedeljka telo počinje da traži svoj stari, uobičajeni ritam. Pomeranje sata za samo 1 sat dovodi do značajnih promena u organizmu.
– Stvaranje melatonina uslovljeno je dnevnim obrascima svetla i tame. Usled promena u količini stvorenog melatonina, mogu da se jave problemi sa snom – potrebno je duže vreme da zaspimo, budimo se u toku noći, nekada imamo potrebu za dužim snom, budimo se umorni, spava nam se u toku dana – objasnila je ranije za “Blic zdravlje” doktorka Nataša Stanković, specijalista opšte medicine.
3. Promena bioritma: Kako “sat unazad” utiče na srce, pritisak i psihu
Lekari upozoravaju da prelazak na zimsko računanje vremena ne treba posmatrati kao bezazlenu rutinu. Organizam pamti naš cirkadijalni ritam – unutrašnji biološki sat od 24 sata koji reguliše kada spavamo, kada nam raste krvni pritisak, a kada lučimo hormone.
Period adaptacije na novu satnicu u proseku traje od 3 dana do dve nedelje.
– Promene u organizmu zbog pomeranja kazaljki na satu, nastaju već nakon prvog dana ali su najuočljivije 3 do 5 dana posle toga, a period prilagođavanja može da traje i do dve nedelje – rekla je dr Nataša Stanković, dodajući:
– Mladi ljudi se brže prilagođavaju promeni vremena, jer su njihovi adaptivni mehanizmi očuvani, dok se stariji, posebno oni koji imaju hronične bolesti kao što su dijabetes i kardiovaskularna oboljenja sporije prilagođavaju.
Šok za srčane bolesnike i krvni pritisak
Prelazak na letnje ili zimsko računanje vremena može delovati bezazleno, ali za osobe sa kardiovaskularnim problemima, ova promena može izazvati privremene zdravstvene komplikacije, istakla je dr Radinka Pekić, specijalista interne medicine i supspecijalista kardiologije.
– Kada se pomeri sat, telo može doživeti stres usled promene u ritmu spavanja, što posebno može biti opasno za srčane bolesnike. Nedostatak sna ili promene u kvalitetu sna mogu povećati nivo hormona stresa, kao što je kortizol, što dovodi do povišenog krvnog pritiska i ubrzanog srčanog ritma. Kod osoba sa srčanim problemima, ovaj dodatni stres može biti opasan, jer srce već radi pod opterećenjem – objasnila je dr Radinka Pekić za “Blic zdravlje”.
Pad serotonina, umor i pad koncentracije
Rani odlazak sunca direktno utiče na pad serotonina (“hormona sreće”) i vitamina D, zbog čega mnogi ulaze u takozvani sezonski afektivni poremećaj. Javljaju se:
Mrzovoljnost, razdražljivost i socijalno povlačenje.
Povećana potreba za hranom, naročito ugljenim hidratima.
Pad koncentracije i usporene reakcije, što povećava rizik od nezgoda na poslu i u saobraćaju.
Komentari (0)