Azijski slonovi mogu veoma uspešno da kontrolišu svoje impulse kada pokušavaju da dođu do hrane, pokazalo je novo istraživanje koje pruža dodatne dokaze o njihovim kognitivnim sposobnostima. Naučnici su prvi put pomoću klasičnog psihološkog eksperimenta ispitali ovu vrstu kontrole ponašanja kod azijskih slonova.
Nakon dugog dana na poslu, ljudima često nije lako da odole želji da jednostavno naruče hranu, umesto da prvo provere šta se nalazi u frižideru.
Kada ipak odluče da podgreju ono što je ostalo od prethodnog obroka, za to mogu da zahvale sposobnosti poznatoj kao inhibitorna kontrola, odnosno sposobnosti da potisnu trenutni impuls i izaberu drugačije ponašanje.
Ljudi verovatno nisu prvi pripadnici životinjskog sveta koji su razvili ovu sposobnost. Ona može biti veoma važna za preživljavanje, a eksperimenti su pokazali da različite životinjske vrste mogu, u različitoj meri, da se odupru sopstvenim impulsima.
Slonovi uspešno zaobilaze prepreku
Tim istraživača predvođen psiholozima Sidni Hou i Džošua Plotnikom sa Gradskog univerziteta u Njujorku prvi put je klasičnim psihološkim eksperimentom pokazao da azijski slonovi (Elephas maximus) mogu efikasno da kontrolišu impuls da odmah dođu do hrane, prenosi Science Alert.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu PLOS One.
U istraživanju je učestvovalo 16 azijskih slonova starosti od četiri do 60 godina, a eksperimenti su sprovedeni u Fondaciji za azijske slonove Zlatni trougao na Tajlandu.
Naučnici su koristili takozvanu paradigmu zaobilaženja prepreke, klasičan psihološki test u kojem se životinji predstavi cilj – u ovom slučaju ukusno voće – ali joj se direktan put do njega onemogući.
Da bi se ispitala inhibitorna kontrola, istraživači postavljaju prepreku na najjednostavnijem putu do cilja, zbog čega ispitanik mora da pronađe alternativni pravac i potisne prvobitni impuls.
Kod slonova je voće stavljeno u providnu kutiju.
Pre samog eksperimenta životinje su učene da uzimaju hranu iz crne kutije, tako da im je bilo poznato posezanje surlom kroz otvor na kutiji.
Providna prepreka je, međutim, verovatno predstavljala neobično iskustvo. Prema saznanjima istraživača, slonovi ranije nisu imali iskustva sa providnim materijalima.
Slonovi su kroz male, neprobojne otvore na prednjoj strani kutije mogli da vide i namirišu voće, ali nisu mogli direktno da ga dohvate.
Kada bi, međutim, zaobišli kutiju i došli do njene druge strane, tamo se nalazio otvor kroz koji su mogli da uzmu voće surlom, na isti način na koji su to ranije naučili sa crnom kutijom.
Providna prepreka nije zbunila slonove
Istraživači su sve pokušaje slonova snimali kamerom i detaljno analizirali njihovo ponašanje – koliko im je vremena bilo potrebno da dodirnu kutiju, pronađu otvor i uzmu hranu.
– Testovi su trebalo da budu teži jer su, da bi došli do nagrade u vidu hrane, slonovi morali da potisnu impuls da posegnu direktno prema hrani koju su mogli da vide i namirišu ispred sebe i umesto toga nastave da zaobilaze kutiju na način koji su naučili tokom prethodnih pokušaja – naveli su istraživači u radu.
Rezultati su pokazali da slonovi nisu značajno menjali ponašanje kada bi se pred njima našla providna prepreka.
– Kada su se suočili sa providnom površinom nakon što su naučili da zaobilaze neprovidnu prepreku, slonovi nisu pokazali razliku u vremenu potrebnom da uđu kroz otvor i nastavili su brzo da zaobilaze providnu prepreku – naveli su autori istraživanja.
Prema njihovoj oceni, to bi moglo da bude dokaz veoma snažne inhibitorne kontrole kod slonova. Međutim, moguće je i da providna površina jednostavno nije izazvala dovoljno snažan automatski impuls kod životinja.
Drugim rečima, slonovi nisu delovali kao da ih je providna prepreka prevarila.
Ipak, kada bi surlom ušli u providnu kutiju, provodili su više vremena istražujući njenu unutrašnjost. To je pokazalo njihovu radoznalost prema neobičnom materijalu kroz koji su mogli da vide.
Stariji slonovi sporije se prilagođavali
Istraživači su zatim promenili položaj kutije tako da se otvor nalazio na drugoj strani, a ne na onoj na koju su se životinje navikle.
Ta promena jeste usporila potragu slonova za hranom, ali su oni na kraju ipak uspevali da pronađu otvor i dođu do nagrade.
– Ovaj karakterističan obrazac greške, odnosno duže vreme potrebno za ulazak kroz otvor, pokazuje da je promena položaja kutije izazvala snažniji automatski odgovor, zbog čega je ovaj test validna mera inhibitorne kontrole – naveli su autori.
Naučnici su takođe primetili da su se stariji slonovi teže prilagođavali promenama. To bi moglo da ukazuje na slabljenje određenih kognitivnih funkcija sa godinama.
Istraživanje samo po sebi nije konačan dokaz o inteligenciji slonova, ali predstavlja važan korak u proučavanju njihovih kognitivnih sposobnosti.
Životinje koje mogu efikasno da kontrolišu impulse često imaju složeniji društveni život, a poznato je da slonovi u velikoj meri zavise od složenih društvenih odnosa.
– Dokazi o snažnoj inhibitornoj kontroli kod azijskih slonova koje smo pronašli u ovoj studiji u skladu su sa opštom pozitivnom vezom između veličine mozga i sposobnosti inhibitorne kontrole koja je utvrđena kod drugih taksonomskih grupa – zaključili su istraživači.
Komentari (0)