Mobilni telefoni postali su neizostavan deo svakodnevice i retko ko danas može da zamisli dan bez njih.
Ipak, kada proveravanje notifikacija postane gotovo neprekidno ili osećate nelagodu čim telefon nije pored vas, možda nije reč samo o navici.
Stručnjaci upozoravaju da pojedina ponašanja povezana sa korišćenjem mobilnog telefona mogu da budu simptomi anksioznosti. Zato vredi obratiti pažnju na signale koje nam šalju i telo i um.
Zašto anksioznost može da nas tera da stalno posežemo za telefonom?
Iako je danas sasvim uobičajeno da telefon bude stalno uz nas, stručnjaci smatraju da neprestano proveravanje poruka i notifikacija može da ima dublju psihološku pozadinu.
Psihoterapeutkinja iz Londona Taša Bejli objašnjava da telo u stanju anksioznosti ulazi u režim “bori se ili beži”, a jedna od čestih reakcija može da bude upravo posezanje za mobilnim telefonom.
Neprestano čitanje vesti može da bude znak upozorenja
Jedan od obrazaca ponašanja koji stručnjaci izdvajaju jeste takozvani “doomscrolling” – neprekidno čitanje i pregledanje negativnih vesti o ratovima, nesrećama, ubistvima i drugim uznemirujućim događajima.
Terapeutkinja Keri Hauard objašnjava da iza toga često stoji pokušaj da pronađemo odgovore i osećaj kontrole, ali da ovakvo ponašanje može da ukazuje na anksioznost. Zanimljivo je da se sličan obrazac može javiti i kod ljudi koji neprestano traže isključivo pozitivne vesti ili smešne snimke.
Problem je, kako ističe, što ljudi na taj način pokušavaju da pobegnu od sopstvenih problema umesto da se sa njima suoče.
Pored toga, moguće je upasti i u zamku poznatu kao “doomsearching”, odnosno otvaranje velikog broja internet pretraga u pokušaju da se pronađu odgovori na pitanja koja zapravo nemaju jednostavno rešenje.
Telefon kao način da izbegnemo neprijatne situacije
Hauard je otkrila da su joj pojedini klijenti priznali da mobilni telefon koriste kao svojevrsni štit kada osećaju anksioznost među ljudima.
Umesto da započnu razgovor ili učestvuju u društvenoj interakciji, prave se da dopisuju poruke ili razgovaraju telefonom kako bi izbegli kontakt sa drugima.
Slično tome, mnogi koriste telefon i kao izgovor za odlaganje obaveza. Nekoliko minuta na društvenim mrežama lako može da se pretvori u sate, a posao koji treba obaviti ostaje po strani.
Stručnjaci navode da anksioznost može da utiče i na to da telefon nosimo bukvalno svuda – u krevet, na trening ili poslovni sastanak, samo da bi nam u svakom trenutku bio pri ruci.
Odmah odgovarate na poruke, ali izbegavate pozive?
Ljudi koji stalno drže telefon uz sebe često osećaju potrebu da istog trenutka odgovore na svaku poruku ili notifikaciju.
Hauard upozorava da ovakva navika može da izazove dodatnu anksioznost, jer osoba neprestano razmišlja da li je odgovorila dovoljno brzo i da li je nešto propustila. To može da ima suprotan efekat i dodatno pojača osećaj stalne napetosti.
Sa druge strane, sve je češće i izbegavanje telefonskih poziva. Ako se gotovo isključivo oslanjate na poruke i činite sve kako biste izbegli razgovor telefonom, moguće je da se i iza toga krije anksioznost.
Panika kada nema interneta ili se isprazni baterija
Jedan od pokazatelja da odnos prema telefonu možda nije sasvim zdrav jeste način na koji reagujete kada ostanete bez interneta, signala ili baterije.
Ako tada osećate nervozu ili paniku, stručnjaci savetuju da takvu reakciju ne zanemarujete niti opravdavate.
Naravno, drugačije su situacije kada vam je telefon potreban zbog bezbednosti ili snalaženja na putu. Međutim, ako panika nastaje samo zato što ne možete da otvorite Instagram ili pošaljete poruku prijatelju, to može da bude znak da postoji dublji problem.
Kako da napravite zdraviji odnos sa telefonom?
Stručnjaci naglašavaju da je najvažnije na vreme prepoznati znakove moguće zavisnosti od mobilnog telefona i razmisliti da li se iza njih krije anksioznost.
Keri Hauard savetuje da pokušate da napravite makar malu distancu od telefona i više pažnje posvetite sebi, naročito ako vam stalno proveravanje ekrana i odgovaranje na poruke otežava simptome anksioznosti.
Takođe preporučuje da unapred obavestite bliske osobe da neko vreme nećete biti dostupni i da povremeno isključite telefon kako biste sebi omogućili predah od stalne buke i pritiska koje može da stvori u svakodnevnom životu.
Važno je prepoznati kada navika prerasta u problem
Telefon je danas koristan alat bez kojeg je teško zamisliti svakodnevicu, ali način na koji ga koristimo može da otkrije mnogo o našem psihičkom stanju. Ako primetite da vam stalna potreba da proveravate ekran izaziva dodatni stres ili vam otežava svakodnevno funkcionisanje, možda je vreme da obratite pažnju na uzrok, a ne samo na naviku.
Komentari (0)