Vrhovni verski vođa Irana Modžtaba Hamnei nije viđen u javnosti od februara, kada je povređen u raketnom napadu u kojem je poginuo njegov otac, ajatolah Ali Hamnei.
Sada, međutim, ponovo gradi zidove oko sebe.
Dok su mnogi svetski lideri uživali u letnjoj pauzi, vrhovni lider Irana preoblikovao je strukturu svoje vlasti u pokušaju da zadrži položaj dok je njegova zemlja pod napadom.
Njegova kontrola nad zemljom daleko je od sigurne. U avgustu je Hamnei posegnuo duboko u osnivačku generaciju Iranske revolucionarne garde (IRGC), postavivši šest visokih vojnih i bezbednosnih zvaničnika na ključne funkcije.
Ova imenovanja pokazuju sliku lidera koji je u defanzivi dok je njegova zemlja pod napadom. Najznačajnija među njima dovela su tvrdokorne veterane IRGC-a u samo srce iranske ratne mašinerije.
Ahmad Vahidi, de facto komandant IRGC-a, formalno je postavljen na tu funkciju, dok je Mostafa Izadi imenovan za njegovog zamenika.
Mohsen Rezai, koji je 16 godina komandovao IRGC-om, gotovo tokom celog Iransko-iračkog rata, imenovan je za predstavnika vrhovnog lidera i sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, tela koje donosi odluke o vođenju rata.
Ali Abdolahi postao je načelnik Generalštaba oružanih snaga, dok je njegov zamenik Kiomars Hejdari. Ali Ozmaei imenovan je za komandanta mornarice IRGC-a.
Ipak, najviše pažnje privuklo je imenovanje Hoseina Taeba, čoveka bliskog Hamneiju, za šefa Basidža, ogromne dobrovoljačke milicije IRGC-a.
Taeb, u iranskim političkim krugovima ponekad poznat kao “šeik”, jedan je od stubova liderovog unutrašnjeg kruga. Njegov povratak mnogo govori o trenutnoj situaciji. Njegova biografija jedna je od najspornijih među iranskim zvaničnicima, zbog čega je njegovo imenovanje izazvalo podele.
Nasilno gušenje masovnih protesta
Taeb je bio jedan od ključnih ljudi u nasilnom gušenju masovnih protesta u Teheranu koji su usledili nakon spornih predsedničkih izbora 2009. godine. Analitičari ocenjuju da njegovo imenovanje pokazuje da je Hamnei zabrinut zbog mogućnosti novog ustanka.
Trinaest godina Taeb je vodio obaveštajnu organizaciju IRGC-a, aparat za koji pojedini izvori tvrde da je pretvorio u instrument Hamneijeve porodice, pomažući mu da izgradi svojevrsno paralelno carstvo dok je njegov otac Ali Hamnei bio na vlasti.
Godine 2022. smenjen je sa te funkcije i nestao iz javnog života. Sada se, međutim, vratio kako bi, prema iranskim izvorima koji su razgovarali sa britanskim listom The Telegraph, namirio stare račune.
Pre otprilike deset godina Taeb je, po Hamneijevom nalogu, zamenio stotine vođa džuma-namaza lokalnim komandantima Basidža širom zemlje.
Vođe džuma-namaza su predstavnici vrhovnog lidera u iranskim gradovima i mestima – njegove oči, uši i glas u svakom delu zemlje. Oni prenose političku liniju vlasti vernicima i izveštavaju vrh o raspoloženju stanovništva.
Lokalni komandanti Basidža, s druge strane, upravljaju mrežama milicije na ulicama, koje služe za mobilizaciju podrške i sprovođenje kontrole. Pošto svoje položaje duguju Hamneiju, ti pripadnici milicije koji su postali verski lideri predstavljaju gotovu bazu podrške na koju on može da računa u pokušaju da učvrsti vlast.
Od šestorice novih imenovanih, svi osim Hejdarija bili su osnivači IRGC-a. Organizacija je formirana 1979. godine, nakon Islamske revolucije, kako bi štitila novi islamski režim i sprečavala državne udare, a direktno odgovara vrhovnom lideru.
Svi imenovani učestvovali su u osmogodišnjem ratu sa Irakom od 1980. do 1988. godine, a neki su tada služili zajedno sa mladim Hamneijem. Upravo ta zajednička ratna prošlost omogućava mu da se danas osloni na njih.
Jedan iranski zvaničnik rekao je da je situacija “veoma osetljiva i krhka” i da je Hamnei okupio ljude kojima veruje “100 odsto”. Otvoreno pitanje je, međutim, da li “zna kako da obavlja posao”.
Uloga Taeba mogla bi biti veoma značajna zbog njegove bliskosti sa liderom, ali sam ajatolah i dalje predstavlja gotovo potpunu misteriju, uključujući njegovo fizičko stanje.
Jedan zvaničnik je rekao da o njegovom zdravlju “još niko ništa ne zna” i da nijedan komandant nije lično razgovarao sa njim, već da se informacije uglavnom oslanjaju na ono što prikazuje televizija. Postojale su čak i spekulacije da bi, ukoliko je teško povređen, mogao biti na lečenju negde u Komu.
Mohsen Sazegara, jedan od osnivača IRGC-a, smatra da su čistke tek počele.
Stvarna moć u Iranu ne nalazi se toliko u formalnim državnim institucijama koliko u kancelariji vrhovnog lidera, poznatoj kao Bejt. Oko 1.500 ljudi radi direktno u njoj, još 50.000 je povezano sa njom, a kada se uračunaju predstavnici lidera raspoređeni po svim institucijama, njihov broj se približava 100.000.
Da bi tu mašineriju stavio pod svoju kontrolu i preuzeo obaveštajne službe koje je njegov otac izgradio kao lični rezervat, Hamnei će morati da nastavi da postavlja svoje ljude.
Times Now World
Sazegara smatra da nakon završetka rata treba očekivati smene, nova imenovanja i verovatno čistke.
On upozorava i da Zapad često pogrešno predstavlja IRGC kao jedinstvenu silu koja je spremna da izvede državni udar. Prema njegovim rečima, moć zapošljavanja i smenjivanja pripada lideru, a ne vojsci, dok kao protivteža postoji regularna armija.
Paradoks Hamneijeve strategije je u tome što su isti komandanti prve generacije, koji su mu sada najsigurniji saveznici, ujedno i najukorenjeniji ljudi u sistemu, sa sopstvenim mrežama, novcem i ekipama koje su gradili decenijama.
Oslanjanje na njih donosi mu trenutnu lojalnost, ali istovremeno povećava njegovu zavisnost od moćnika koje kasnije neće biti lako ukloniti.
Taebov zadatak nije samo simboličan. Prema nalogu koji se pripisuje Hamneiju, on treba da učini “svakog Iranca pripadnikom Basidža i ojača narodnu obaveštajnu mrežu radi suočavanja sa pretnjama neprijatelja”.
Rezaijevo postavljanje za predstavnika lidera u Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost takođe nosi snažnu političku poruku.
Četrdeset pet godina nakon što ga je Ruholah Homeini, tadašnji vrhovni lider, postavio za komandanta IRGC-a kada je imao samo 27 godina, Rezaei sada predvodi savet čije odluke mogu oblikovati ishod najteže krize sa kojom se Islamska Republika Iran suočila poslednjih decenija.
Drugim rečima, čovek kojeg su birači četiri puta odbili kao predsedničkog kandidata sada se nalazi u samom centru vlasti bez njihovog mandata.
Šest imenovanja zajedno predstavljaju potez ratnog lidera koji se vraća generaciji koja je vodila Iran kroz poslednji egzistencijalni rat i vezuje njene veterane za sebe u borbi protiv sadašnjeg sukoba.
Ostaje da se vidi da li će mu to učvrstiti vlast ili samo odložiti obračun među “miljenicima” kojima je dao moć.
Komentari (0)