Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila je danas, povodom 23. godišnjice ubistva Ivana Jovovića (19) i Pantelije Dakića (12) u Goraždevcu, da bol zbog tog zločina ne bledi i da njegovi počinioci, uprkos godinama koje su prošle, još nisu odgovarali.
– Dvadest i tri godine kasnije, bol zbog zločina u Goraždevcu ne bledi. Ostaje upisan u pamćenje srpskog naroda kao jedno od najtežih stradanja Srba nakon 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju – navodi se u saopštenju Kancelarije.
U saopštenju se podseća da su Jovović i Dakić ubijeni 13. avgusta 2003. godine na obali Bistrice, dok je još četvoro srpske dece ranjeno.
– Umesto bezbrižnog detinjstva, poneli su trajne posledice jednog zločina čiji izvršioci, uprkos godinama koje su prošle, nisu odgovarali – navodi Kancelarija za KiM.
Kancelarija je istakla i da se i danas nastavljaju tenzije i pritisci na Srbe na Kosovu i Metohiji.
– Svaki novi napad, svaka duga cev upućena prema srpskom narodu i svako prećutkivanje nasilja podsećaju da istinski mir ne može da postoji tamo gde za naš narod nema zaštite, niti pozivanja na odgovornost onih koji su zločine nad srpskim narodom vršili – navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je obaveza da se pamte Jovović i Dakić, kao i da se ne zaborave ranjena deca iz Goraždevca i da njihove porodice ne ostanu same sa svojim bolom.
– Njihov život i njihovo sećanje jači su od onih koji decenijama žele da strahom i silom proteraju Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta – navodi Kancelarija.
Kako se navodi, “najveći odgovor onima koji su želeli da srpsko ime nestane jeste da ono i dalje živi u porodicama, u deci i u istrajnosti naroda koji nije pristao da zaboravi svoje žrtve”.
Tog 13. avgusta 2003. pucano je na grupu srpske dece i mladih na improvizovanoj plaži na reci Bistrici koja protiče kroz selo, kako se smatra, iz pravca albanskog sela Zahač, a po podacima UNMIK-a ispaljeno je 87 metaka.
Ubijeni su Ivan Jovović (18) i Pantelija Dakić (12). Jovović je ubijen tokom napada, dok je Dakić preminuo kasnije u bolnici.
Istovremeno, ranjeni su Đorde Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).
Teže su povređeni Marko Bogićević i Bogdan Bukumirić, dok su rane Dragane Srbljak i Đorđa Ugrenovića bile nešto lakše.
Bile su velike vrućine, pa se grupa mladih Srba iz Goraždevca, njih dvadesetosmoro, našla na improvizovanoj plaži na Bistrici ili u reci.
Po napadu, istražitelji UNMIK-a saopštili su da je nepoznat broj lica otvorio rafalnu vatru iz “kalašnjikova” na grupu dece i mladih Srba iz Goraždevca, pri čemu je ispaljeno 87 metaka.
Kasnije su se pojavila tumačenja da je do napada odnosno ubistava došlo zbog najave povratka oko 200 prethodno izbeglih Srba u rejon Peći.
Pošto se teroristički napad dogodio, zločin u Goraždevcu osudili su zvanično ondašnji čelnici UNMIK-a i KFOR-a, predstavnici Evropske unije, kao i Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Rusije, čak i predstavnici privremenih vlasti u Prištini.
Vlasti Srbije zatražile su zasedanje Saveta bezbednosti OUN.
Predstavnici policije UNMIK-a izjavili su tada da će “prevrnuti svaki kamen” kako bi ubica ili ubice bili pronađeni. Raspisana je nagrada od milion evra za informaciju o zločinu.
Saslušao je do 75 svedoka, pretreseno približno stotinu kuća, od strane policije UNMIK-a ili KFOR-a.
Istraga međutim, zvanično, nije donela rezultate.
Euleks je 2010. godine, i formalno, obustavio dalju istragu, uz napomenu da istraga može biti ponovo otvorena, kako je rečeno u svakom trenutku, ukoliko se pojave nove informacije.
Institucije vlasti u Prištini, od istrage su, zvanično, odustale 2015. godine.
Prema popisu iz 1981. u Goraždevcu je bilo nastanjeno 1.440 lica. Među njima 72 odsto su bili Srbi. Po rezultatima popisa iz 2011. godine u Goraždevcu je živelo 570 osoba, od kojih Srba 255, dakle 44 odsto.
Srbi Goraždevca u više navrata su bili žrtve napada, ne samo avgusta 2003.
Spomenik žrtvama terorističkog napada avgusta 2003. takođe je bio meta vandalizma.
Komentari (0)