Godišnji odmor mnogima predstavlja priliku za putovanja, druženje i promenu svakodnevne rutine, ali naučna istraživanja ukazuju da vreme provedeno van posla ima mnogo važniju ulogu,ono predstavlja period tokom kojeg se telo i um oporavljaju od radnih zahteva i stresa.
Nije dovoljno samo biti van kancelarije
Jedan od najzanimljivijih nalaza istraživanja odnosi se na način na koji ljudi provode slobodno vreme.
Istraživači su posebno izdvojili psihološko udaljavanje od posla. Drugim rečima, nije dovoljno fizički napustiti kancelariju ako zaposleni i dalje proverava poslovne mejlove, odgovara na poruke, razmišlja o rokovima ili rešava probleme vezane za posao.
Psihološko udaljavanje od posla i fizička aktivnost među faktorima koji su najviše povezani sa boljom dobrobiti tokom i nakon odmora.
To znači da zatvaranje laptopa i isključivanje poslovnih obaveštenja može imati mnogo veći značaj nego što se na prvi pogled čini.
Zašto je mentalni “prekidač“ važan
Psihološka distanca podrazumeva sposobnost da osoba tokom slobodnog vremena prestane da se mentalno bavi poslom.
Novija istraživanja dodatno ukazuju da psihološka distanca nije samo prijatna posledica slobodnog vremena već važan faktor dobrobiti zaposlenih.Zbog toga odmor tokom kojeg zaposleni svakog jutra otvara poslovni mejl, prati poruke kolega i razmišlja o nerešenim zadacima možda neće pružiti isti nivo oporavka kao period u kojem se zaista odvoji od posla.
Da li je potrebno ići na odmor svaka dva meseca?
Uprkos popularnim tvrdnjama koje se povremeno pojavljuju na društvenim mrežama, ne postoje čvrsti naučni dokazi da je svakoj osobi neophodan odmor tačno na svaka dva meseca.Istraživanja podržavaju drugačiji zaključak-ljudima su potrebne redovne prilike za oporavak i udaljavanje od radnih obaveza, ali ne postoji univerzalni raspored koji bi odgovarao svima.
Koliko će odmor biti koristan zavisi od više faktora, uključujući njegovu dužinu, okolnosti i način na koji osoba provodi slobodno vreme. Upravo je dužina od,mora u novoj analizi identifikovana kao jedan od faktora koji utiču na vezu između odmora i dobrobiti.
Efekat odmora ipak može da oslabi
Iako novija analiza daje optimističniju sliku nego ranija istraživanja, ona ne znači da jedna pauza može trajno neutralisati posledice dugotrajnog stresa.
Jedna ranija studija pratila je zaposlene pre, tokom i nakon odmora i pokazala da se nivo sagorevanja smanjivao tokom odmora, ali da se deo tog poboljšanja postepeno gubio nakon povratka na posao. U toj studiji efekat olakšanja počeo je da slabi već nekoliko dana nakon povratka, a do tri nedelje kasnije bio je uglavnom izgubljen.
Odmor ne mora da znači putovanje
Važno je i to da istraživači nisu pronašli jasan dokaz da je odmor van kuće nužno bolji od odmora kod kuće. Lokacija odmora ostala je nejasan faktor u analizi.Drugim rečima, za oporavak nije presudno samo gde se nalazimo, već i šta radimo i koliko uspevamo da se udaljimo od svakodnevnih poslovnih obaveza.
Šetnja, fizička aktivnost, vreme sa porodicom i prijateljima, hobiji ili jednostavno kvalitetan san mogu biti deo odmora koji pomaže da se osoba psihički “resetuje“.
Najvažnija poruka: slobodno vreme treba zaista da bude slobodno
Istraživanja tako ne podržavaju ideju da postoji magičan broj dana ili univerzalno pravilo poput odmora na svaka dva meseca. Ono što podržavaju jeste potreba da se oporavak ne odlaže beskonačno i da slobodno vreme zaista bude odvojeno od posla.
Komentari (0)