Mokrenje kod pasa, nije samo način da isprazne bešiku. Za njih je urin i svojevrsna “poruka“ drugim psima – nosi informacije o identitetu životinje i može imati važnu ulogu u društvenom ponašanju, obeležavanju prostora i međusobnom nadmetanju.
Mali psi podižu nogu više nego veliki
Istraživanje objavljeno u Journal of Zoology pokazalo je posebno zanimljivu vezu između veličine mužjaka i ugla pod kojim podiže zadnju nogu.
Naučnici su posmatrali mokrenje odraslih mužjaka i merili visinu tragova urina, kao i ugao podizanja noge. Rezultati su pokazali da manji psi u proseku podižu nogu pod većim uglom od krupnijih pasa. Drugim rečima, u odnosu na sopstvenu telesnu veličinu, mali mužjaci mogu ostavljati trag na relativno većoj visini.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste, da ovakvo ponašanje može predstavljati svojevrsno “uvećavanje“ sopstvenog statusa. Ako visina mirisnog traga drugim psima sugeriše veličinu životinje koja ga je ostavila, mali pas bi na ovaj način mogao da ostavi utisak da je krupniji nego što zaista jeste.
Ipak, naučnici naglašavaju da to nije konačno dokazano objašnjenje. U istraživanju nije bilo moguće u potpunosti isključiti ni uticaj drugih faktora, poput prethodnog obeležavanja istog mesta.
Nije svako mokrenje – obeležavanje teritorije
Psi koriste urin za različite oblike komunikacije. Klasično mokrenje služi prvenstveno pražnjenju bešike, dok je kod markiranja količina urina često manja, a životinja može zastajati više puta tokom šetnje i ostavljati tragove na različitim predmetima.
Posebno je zanimljivo da mužjak ponekad može podići nogu čak i kada nema mnogo urina koji bi mogao da ostavi. Takvo ponašanje poznato je kao “raised-leg display“ i smatra se delom vizuelnog i društvenog signala, a ne samo fiziološke potrebe za mokrenjem.
Šta utiče na ponašanje mužjaka?
Prisustvo drugih pasa može promeniti učestalost markiranja. Miris drugog mužjaka može predstavljati signal konkurencije, dok prisustvo ženke može biti povezano sa reproduktivnim ponašanjem.
Istraživanja ponašanja pasa takođe pokazuju da se mirisne oznake ne koriste nasumično. Psi pokazuju interesovanje za tragove drugih životinja i mogu reagovati na njih u zavisnosti od toga ko ih je ostavio i gde se nalaze. Kod pasa lutalic,a posebno je zabeleženo intenzivnije markiranje mužjaka, u situacijama povezanim sa teritorijalnim i međuspolnim nadmetanjem.
I ženke markiraju mirisom
Iako se podizanje zadnje noge najčešće povezuje sa mužjacima, ni ženke nisu izuzetak, kada je reč o markiranju mirisom. One takođe mogu ostavljati urinarne tragove, a način mokrenja može zavisiti od konteksta, položaja i individualnih navika.
Jedno istraživanje na 659 pasa pokazalo je da su mali psi, i mužjaci i ženke, bili skloniji podizanju zadnje noge tokom mokrenja, nego srednji i veliki psi. Kod mužjaka je reproduktivni status takođe imao uticaj-nekastrirani mužjaci, češće su imali karakterističan položaj, sa podignutom zadnjom nogom, nego kastrirani.
To pokazuje da čuveno “muško podizanje noge“ nije jednostavno pravilo. Na ponašanje utiču telesna veličina, pol, reproduktivni status, okruženje, iskustvo i društveni kontekst.
Mala telesna građa, velika poruka
Na prvi pogled, pas koji gotovo akrobatski podigne nogu dok mokri samo je simpatična scena iz svakodnevne šetnje. Međutim, iza tog pokreta može da stoji mnogo složenija komunikacija.
Za pse mirisi predstavljaju jedan od najvažnijih načina prikupljanja informacija iz okruženja. Zato trag urina nije samo “poruka“ o tome gde je neki pas bio – on može biti deo mnogo šire društvene komunikacije.
A kada mali pas podigne nogu toliko visoko da deluje kao da pokušava da se predstavi većim nego što jeste, moguće je da iza tog neobičnog prizora zaista postoji zanimljiva evolutivna strategija.
Komentari (0)