Građani Crne Gore su na kraju maja bankama dugovali 2,55 milijardi evra, što je čak 399,3 miliona evra, odnosno 18,6 odsto više nego godinu ranije, pokazuju podaci Centralne banke Crne Gore (CBCG) dostavljeni Televiziji Vijesti.
Još upečatljiviji je višegodišnji trend. Kreditna zaduženost stanovništva porasla je sa 1,60 milijardi evra u maju 2023. godine na 1,79 milijardi godinu kasnije, zatim na 2,15 milijardi u maju 2025. godine, da bi ove godine dostigla gotovo 2,55 milijardi evra.
Za samo tri godine dug je, dakle, povećan za gotovo 947 miliona evra, odnosno 59,1 odsto. U proseku je rastao za oko 316 miliona evra godišnje, što pokazuje da nije reč o jednokratnom skoku, već o kontinuiranom i sve snažnijem oslanjanju domaćinstava na bankarske kredite.
Najnoviji godišnji skok: Gotovo 400 miliona evra
Najveći apsolutni rast zabeležen je tokom poslednjih godinu dana, kada je dug povećan za 399,3 miliona evra. Godinu ranije rast je iznosio 359,1 milion evra, dok je između maja 2023. i maja 2024. godine zaduženost povećana za 188,7 miliona evra.
Podaci se odnose na sektor stanovništva, koji u metodologiji CBCG obuhvata fizička lica i preduzetnike. Prema monetarnoj statistici CBCG za maj, na ovaj sektor sada otpada oko 44,2 odsto svih kredita crnogorskih banaka. Godinu ranije taj udeo iznosio je oko 41,9 odsto.
Ukupni krediti banaka u istom periodu porasli su 12,3 odsto, na 5,77 milijardi evra, što znači da se stanovništvo zaduživalo osetno brže od proseka celog bankarskog tržišta.
Krediti već premašili depozite stanovništva
Dodatno upozorenje pruža poređenje kredita i štednje. Depoziti stanovništva na kraju maja iznosili su 2,47 milijardi evra i bili su 13,4 odsto veći nego godinu ranije. Rasli su, dakle, sporije od kreditnog duga.
Na agregatnom nivou, dug stanovništva sada je za oko 81 milion evra veći od njegovih ukupnih depozita. U maju prošle godine situacija je bila obrnuta – depoziti su bili oko 26 miliona evra veći od kredita.
To ne znači da su isti građani istovremeno vlasnici štednje i korisnici kredita, ali pokazuje promenu ukupne pozicije sektora stanovništva: od blagog neto štediše postao je neto dužnik prema bankama.
CBCG je u Biltenu 6/2026. konstatovala da krediti rastu brže od depozita, zbog čega je odnos ukupnih kredita i depozita u bankarskom sistemu povećan sa 0,91 na 0,97.
Plata veća od 1.000 evra, ali bez kredita se teško živi
Iako je prosečna neto zarada u Crnoj Gori premašila 1.000 evra, stanovnici Podgorice sa kojima je razgovarala Televizija Vijesti ocenjuju da je bez kredita praktično nemoguće finansirati pristojan život.
Rast nominalnih zarada povećao je kreditnu sposobnost građana, ali su istovremeno poskupeli stanovi, zakupnine, hrana, usluge i druge osnovne potrebe. Veća plata zato ne mora automatski značiti i proporcionalno veći životni standard – deo povećanja prihoda apsorbuju više cene, a deo se pretvara u prostor za novo zaduživanje.
Zaduživanje samo po sebi nije negativno ukoliko se kredit koristi za kupovinu stana, obrazovanje, pokretanje posla ili ulaganje koje dugoročno povećava imovinu i prihode domaćinstva. Problem nastaje kada krediti sve češće služe za pokrivanje redovnih troškova ili održavanje životnog standarda koji tekuća primanja ne mogu da finansiraju.
Krediti pritom nisu jeftini. Efektivna kamatna stopa na novoodobrene kredite fizičkim licima u maju je iznosila 6,91 odsto. Iako je neznatno niža nego godinu ranije, takva cena novca znači da ubrzano zaduživanje stvara sve veće buduće obaveze domaćinstava.
Bez produktivnosti rast plata nije dovoljan
Ekonomski analitičar Mirza Mulešković ocenio je za TV Vijesti da je rast zaduženosti posledica loših ekonomskih politika i da se trend neće zaustaviti dok se ne poveća produktivnost radne snage.
U tome je i ključ problema. Administrativno ili fiskalno povećanje zarada može privremeno podići potrošnju i kreditnu sposobnost, ali bez rasta količine i vrednosti proizvedenih roba i usluga ne stvara trajno veći životni standard. Višak tražnje tada se preliva u rast cena, uvoz i novo zaduživanje.
Podaci CBCG pokazuju da dug građana poslednjih godina raste gotovo dvocifrenim ili dvocifrenim stopama, dok produktivnost i realni raspoloživi dohodak ne prate takvu dinamiku. Zbog toga više nije glavno pitanje da li se građani zadužuju, već koliko dugo kreditni dug može rasti po stopi od gotovo 19 odsto godišnje bez ozbiljnijeg povećanja produktivnosti i realnih prihoda.
Komentari (0)