Situcija sa energetskim sistemom je veoma ozbiljna, ne samo u Srbiji već i u regionu, izjavio je danas pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta “Vinča“ Predrag Škobalj i naveo da Đerdap radi sa 20 odsto kapaciteta, te da letnja potrošnja struje dostiže zimski nivo.
On je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, istakao da Srbija dugoročno mora da razvija energetski miks – nuklearnu energiju, obnovljive izvore, reverzibilne hidroelektrane, i da zadrži stabilne termoenergetske kapacitete.
Prema njegovim rečima, zbog niskog vodostaja Dunava velike probleme imaju Mađarska, Rumunija, Bugarska, a nizak vodostaj se najdirektnije odražava na rad hidroelektrana.
– U Srbiji konkretno na Đerdap, koji radi značajno smanjenim kapacitetom, oko 20 odsto. Kod nas hidroelektrane učestvuju sa do 30 odsto proizvodnje električne energije. Srećom, hidroelektrane na Drini rade i u funkciji su – rekao je on.
Istakao je da problem niskog vodostaja nije samo energetski već i ekonomski, jer Dunav ima važnu ulogu u transportu robe i energenata.
Pojasnio je da problem sa niskim vodostajem ne znači da je nuklearna energija nepouzdana i da problemi koje nuklearke sada imaju zbog niskog vodostaja mogu da se izbegnu ukoliko se ima drugačiji sistem hlađenja – sa vlažnim tornjevima ili suvim hlađenjem.
Naveo je i da visoke temperature i masovna upotreba klima-uređaja dodatno opterećuju elektroenergetsku mrežu.
– Bez klime se ne može, ali to opterećuje mrežu. Sada dostižemo potrošnju električne energije kolika je zimi. To su enormne potrošnje i veliki udar na elektroenergetski sistem – naglasio je on i kao jedan od ključnih problema naveo energetsku neefikasnost zgrada.
– Srbija je veoma energetski neefikasna. Mi trošimo dva ili tri puta više energije nego u Evropskoj uniji kada je reč o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu – rekao je Škobalj.
Ocenio je da je dugoročno rešenje u energetskom miksu a on podrazumeva, kako je naveo, izgradnju prve srpske nuklearne elektrane i obnovljive izvore energije – vetar i sunce, a sa druge strane reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, koje bi služile kao baterije, kao skladište te energije.
Istakao je da su nuklearne elektrane način da se manje zavisi od vremenskih prilika, ali, dodao je, Srbija ne bi trebalo da se naglo odrekne uglja.
– Ne smemo gasiti ni naše postojeće termokapacitete na ugalj, jer nam oni omogućavaju stabilnost i obezbeđuju elektroenergetski sistem – naglasio je on.
Srbija je, prema Škobaljevim rečima, tek na početku nuklearnog puta.
– Republika Srbija još uvek nije ušla u nuklearni program. Godine 2024. smo, ukidanjem moratorijuma iz 1989, krenuli tim putem – naveo je on.
Istakao je da bi sredinom 2027. godine mogla da bude doneta odluka o ulasku u nuklearni program.
– Ukoliko svi zajedno nastupimo i potrudimo se, mogli bismo možda da očekujemo 2040. godine, u najboljem slučaju, da dobijemo prve kilovate iz nuklearne elektrane – rekao je on.
Do tada, kako je naveo, Srbija ima proizvodnju iz uglja, planira nove hidroenergetske kapacitete i razvija solarnu i energiju vetra.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)