Novo naučno istraživanje pokazalo je da se među najopasnijim predatorima Severne Amerike ljudi zapravo nalaze na samom vrhu liste životinja koje izazivaju strah. Crni i mrki medvedi, kao i pume, u većini slučajeva ulažu velike napore kako bi izbegli susret sa čovekom, uprkos uvreženom mišljenju da upravo ljudi predstavljaju njihove najčešće mete.
Rezultati dva istraživanja, objavljena u časopisu Current Biology, pokazuju da su napadi velikih zveri na ljude izuzetno retki i da životinje menjaju svoje ponašanje kako bi izbegle kontakt sa ljudima, piše Science Alert.
Veća je verovatnoća da čoveka pogodi grom
Prema podacima istraživanja, u Severnoj Americi mrki medvedi u proseku napadnu oko 11 ljudi godišnje, dok pume napadaju između četiri i šest osoba.
Za crne medvede ne postoji precizna godišnja statistika, ali je od 1900. do 2009. godine zabeleženo ukupno 63 smrtna slučaja izazvana njihovim napadima.
Nasuprot tome, u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi svake godine oko 580 ljudi pogodi grom, što znači da je verovatnoća udara groma višestruko veća od napada mrkog medveda.
Medvedi beže kada čuju ljudski glas
Jedno od istraživanja sprovedeno je na jugoistoku Aljaske, gde su naučnici pratili ponašanje crnih i mrkih medveda tokom lova na losose.
Na obalama reka postavljeni su zvučnici koji su, kada bi se medved približio, emitovali zvuke galebova, terenskih vozila ili ljudskog govora.
Rezultati su pokazali da su medvedi dvostruko češće napuštali područje kada bi čuli zvuk motora nego kada bi čuli galebove.
Međutim, na ljudski glas reagovali su daleko snažnije – gotovo deset puta češće su bežali nego u slučaju prirodnih zvukova.
Naučnici upozoravaju da takvo ponašanje ima posledice i po ekosistem, jer medvedi ulovljene losose odnose u šumu, gde ostaci ribe predstavljaju važan izvor hranljivih materija za biljni i životinjski svet.
Pume planiraju kretanje kako bi izbegle ljude
Drugo istraživanje obuhvatilo je šestogodišnje praćenje 36 puma opremljenih GPS ogrlicama u planinama Santa Kruz u Kaliforniji.
Naučnici su njihove rute uporedili sa podacima aplikacije za rekreativce koja pokazuje gde i kada ljudi najčešće planinare i voze bicikle.
Pokazalo se da pume ne reaguju tek kada naiđu na čoveka, već unapred procenjuju gde će biti najveća ljudska aktivnost i planski izbegavaju takva područja u vreme kada su najposećenija.
Istraživači navode da čak ni u oblastima sa velikim brojem ljudi nije zabeležen veći broj napada puma, već samo više slučajnih susreta.
Ljudi imaju odgovornost da spreče sukobe
Autori istraživanja zaključuju da i medvedi i pume ljude doživljavaju kao ozbiljnu pretnju.
Medvedi odustaju od izvora hrane, dok pume prilagođavaju svoje dnevne aktivnosti kako bi izbegle susrete sa ljudima.
Naučnici smatraju da upravo zbog toga ljudi imaju odgovornost da svojim ponašanjem doprinesu smanjenju konflikata sa divljim životinjama.
Prema njihovim ocenama, razumevanje načina na koji prisustvo čoveka utiče na ponašanje velikih predatora može pomoći da se odnos između ljudi i divljih životinja zasniva na suživotu, umesto na sukobima.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)