Piše: Dubravka Dobrašinović Ilić
Moj mali beli bišon Čarli se ne plaši grmljavine. Ne plaši se petardi. Ne plaši se ni velikih pasa. Plaši se samo loših ljudi.
To sam shvatila mnogo puta tokom naših šetnji. Dovoljno je da ugleda čoveka koji viče, grubo vuče psa ili ga namerno podstiče na agresiju. Tada zastane, ukopa se u mestu, privije uz moju nogu i pogleda me kao da me pita: „Zašto je ovaj čovek ljut?“
Psi osećaju ono što mi ljudi često ne primećujemo. Oni ne poznaju laž, ne poznaju interes, ne procenjuju ljude po odeći, novcu ili funkciji. Njihov svet je mnogo jednostavniji. Osećaju dobrotu, ali isto tako osećaju grubost, bes i nasilje. Zato verujem da se Čarli ne plaši pasa. Plaši se ljudi koji su izgubili saosećanje, koji više ne razumeju šta znači biti nemoćan, bez mogućnosti da se odbraniš, objasniš ili pružiš otpor.
Svaki pas koji živi sa nama mnogo je više od kućnog ljubimca. On je član porodice. Naše usvojeno dete. Ne govori, ali razume. Ne traži mnogo, a daje sve. Zato prema njemu imamo odgovornost kakvu imamo prema svakom biću koje zavisi od naše brige i ljubavi.
Kada pogledam Čarlija kako spava na leđima, sa sve četiri šape u vazduhu, potpuno opušten, znam da se tako ponaša zato što se oseća sigurno. U našem domu nema vike, nema batina, nema straha. Televizor je utišan, telefoni su na vibraciji, ne podnosimo buku. Toliko je navikao na mir da ga ponekad uznemiri i zujanje komarca. To je pas koji zna da je bezbedan.
Nažalost, nemaju svi psi tu sreću.
Pas nije igračka koja se baca
Gotovo svakog dana čitamo o napuštenim maltezerima, bišonima, pomerancima i drugim psima koje su ljudi izbacili na ulicu kada su shvatili da pas nije igračka već obaveza.
Hrana, veterinar, vakcine, zaštita od krpelja, grumer, vreme, šetnje i pažnja – sve to zahteva odgovornost. Pas nije lopta koju ćete odbaciti kada vam dosadi. Nije ni plišana igračka koju ćete ostaviti u ćošku kada izgubite interesovanje. On je živo biće koje oseća bol, strah, radost i ljubav.
Uvek me zaboli kada vidim psa koji ne razume zašto ga je čovek napustio. On ne zna šta znači „preseljenje“, „nemam vremena“ ili „postao si skup“. On zna samo da je juče imao porodicu, a danas je sam.
Nasilnik ne stvara opasnog psa – već žrtvu
Posebno me potresa kada vidim ljude koji svoje pse namerno uče agresiji.
Nedavno sam tokom šetnje gledala vlasnika koji je svog staforda podsticao da nasrće na male pse i decu. Nije me uplašio pas. Uplašio me čovek.
Nijedna rasa nije rođena zla. Pas postaje ono što mu čovek svakodnevno pokazuje da treba da bude. Kada od psa pravite oružje, problem nije životinja. Problem je čovek.
Psi koji odrastaju u ljubavi postaju sigurni, veseli i privrženi. Psi koji odrastaju u strahu postaju anksiozni, povučeni ili reaguju iz odbrane. Oni nisu krivi za ono što su postali. Kriv je čovek koji ih je naučio da se plaše sveta.
Nasilnik vrlo često pravi novog nasilnika. To važi i za ljude i za životinje.
Društvo koje ćuti, štiti nasilnika
Poslednjih dana javnost je potresao snimak na kojem se vidi kako je jedan vlasnik navodno usmrtio svog psa.
Bez obzira na ime, prezime, bogatstvo ili društveni položaj, zakon mora biti isti za svakoga. Ako postoje dokazi da je neko mučio ili ubio životinju, mora da odgovara.
Niko ne sme biti iznad zakona.
Istovremeno smo videli da je u Severnoj Makedoniji izrečena zatvorska kazna zbog zlostavljanja i ubistva psa. Time je država poslala jasnu poruku da nasilje nad životinjama nije sitan prekršaj, već ozbiljno krivično delo.
Brojni psihijatri godinama upozoravaju da ljudi koji uživaju u mučenju životinja predstavljaju ozbiljan rizik i za društvo. Okrutnost prema nemoćnom biću često je jedan od prvih znakova duboko poremećenog ponašanja. Zato se takvi slučajevi ne smeju relativizovati niti ignorisati.
Vreme je da i Srbija pokaže istu odlučnost.
Kazna mora da odvraća od zlostavljanja
Kazne za zlostavljanje životinja moraju biti mnogo strože nego danas. Za najteže oblike mučenja i ubijanja životinja potrebne su visoke novčane kazne, zatvorske kazne, trajna zabrana držanja životinja i obavezan društveno koristan rad u azilima.
Kazna mora biti takva da nasilniku nikada više ne padne na pamet da digne ruku na nemoćno biće!
Svaki pas mora biti čipovan. Mora se znati ko je njegov vlasnik i ko snosi odgovornost za njegov život. Veterinari bi, kada posumnjaju na zlostavljanje, trebalo da imaju zakonsku mogućnost i obavezu da to prijave nadležnim organima. Građani bi trebalo da imaju jedinstven broj telefona ili aplikaciju preko koje mogu brzo i jednostavno prijaviti nasilje nad životinjama.
Ne smemo da ćutimo. Ćutanje štiti nasilnika. Ćutanje postaje odobravanje. Ćutanje nas pretvara u saučesnike.
Ljubav se vidi u postupcima
Znam i za slučajeve ljudi koji naplaćuju čuvanje pasa, a drže ih satima zatvorene u malim kavezima, bez dovoljno vode, šetnje i pažnje.
Ljudi ostavljaju svoje ljubimce verujući da će biti voljeni i bezbedni, a ne da će dane provoditi iza rešetaka dok neko zarađuje na njihovoj patnji. Zato dobro proverite kome poveravate svog psa. Ljubav prema životinjama ne meri se cenom usluge, već načinom na koji se prema njima postupa.
Srećom, svakodnevno srećemo i one druge ljude. One koji zastanu da pomaze Čarlija. One koji leti nose flašicu vode za pse. One koji sklone napušteno štene sa ulice, odvedu ga veterinaru ili mu pronađu dom.
Zbog njih još verujem da dobrota nije nestala.
Čarlijeva poruka
Čarli ne zna šta su zakoni. Ne zna šta su sudovi. Ne zna šta znači krivični postupak. Ali savršeno zna kada je čovek dobar.
Volela bih da jednog dana nijedan pas ne mora da se plaši svog vlasnika. Da nijedno štene ne bude izbačeno na ulicu zato što je nekome postalo teret. Da nijedna životinja ne bude gladna, tučena ili zatvorena u kavez zbog nečije bahatosti ili pohlepe.
Moja najveća želja nije da svi ljudi vole pse. Moja najveća želja je da niko nema pravo da ih zlostavlja.
Jer pas nikada neće zaboraviti ni ljubav koju ste mu dali, ni nasilje koje ste mu naneli.
A društvo koje ne štiti one koji ne mogu da govore polako prestaje da čuje i sopstvenu savest.
Zbog Čarlija, zbog svakog psa. I zbog ljudi koji još veruju da dobrota može pobediti nasilje.
Zabranjeno prenošenje teksta u celosti ili delova teksta bez navođenja izvora i linkovanja portala Objektiv.rs
Komentari (0)