Alkoholno sirće već godinama važi za jednog od najpopularnijih saveznika u domaćinstvu. Za svega nekoliko desetina dinara može da ukloni kamenac sa slavina, osveži veš i pomogne pri čišćenju brojnih površina u kući. Upravo zbog toga mnogi ga koriste gotovo za sve, verujući da je bezbedno rešenje u svakoj situaciji.
Međutim, njegova najveća prednost može da postane i najveći problem. Kiselina iz sirćeta ne pravi razliku između naslaga kamenca i osetljivih zaštitnih premaza, pa na pojedinim materijalima može da izazove trajna oštećenja.
Pre nego što posegnete za flašom sirćeta, dobro je da znate koje površine nikako ne bi trebalo da dolaze u kontakt sa njim.
Parket može da izgubi zaštitu i sjaj
Jedna od površina kojoj sirće može najviše da naškodi jeste parket.
Zaštitni lak na drvenom podu predstavlja tanak sloj koji čuva površinu od habanja i vlage. Međutim, sirće postepeno nagriza taj zaštitni film, pa se posledice često ne vide odmah, već tek posle nekoliko nedelja.
Prvi znak može da bude gubitak karakterističnog sjaja, posebno na mestima koja su najčešće brisana. Nakon toga mogu da se pojave mutne fleke, a drvo postaje poroznije i počinje da upija vlagu.
Tokom letnjih meseci, kada prostorije nisu dovoljno provetrene, takva oštećenja mogu da utiču na podizanje i krivljenje parketa duž spojeva.
Najosetljiviji su stariji parketi koji su lakirani pre petnaest ili dvadeset godina. Kod njih čak i jedno pranje razblaženim sirćetom može da matira čitav hodnik, a takva promena ostaje trajna.
Za održavanje drvenih podova mnogo je bezbednije koristiti dobro oceđenu krpu i blago sredstvo namenjeno za drvo, bez kiseline i bez sode.
Prirodni kamen ne podnosi kiselinu
Sirće nije dobar izbor ni za mermer, granit i druge vrste prirodnog kamena.
Kiselina reaguje sa kalcijum-karbonatom koji se nalazi u mermeru i nagriza njegovu površinu. Posledica su mutne mrlje, takozvane “opekotine”, koje ne mogu da se uklone običnim sredstvima za čišćenje.
Da bi površina ponovo izgledala kao ranije, potrebno je brušenje i poliranje kod majstora.
Isto pravilo važi i za granitne radne ploče u kuhinji, kao i za prozorske klupice od veštačkog kamena. Oštećenja se često najbolje vide kada svetlost pada sa strane, jer tada deo površine dobija drugačiji odsjaj.
U ovim slučajevima mnogo bezbednije rešenje predstavljaju mlaka voda i nekoliko kapi blagog deterdženta za sudove.
Ekrani televizora i telefona zahtevaju posebnu pažnju
Mnogi prilikom čišćenja televizora ili mobilnog telefona posegnu za mešavinom vode i sirćeta, ali upravo to može da izazove problem.
Ekrani imaju veoma tanak antirefleksni premaz, približno debljine sloja laka za nokte. Nerazblaženo sirće može da ukloni taj zaštitni sloj i ostavi pruge koje kasnije nije moguće ispolirati.
Posle toga slika može da izgleda mutnije, naročito kada ekran obasja popodnevna sunčeva svetlost.
Grešku često prave i oni koji inače pažljivo održavaju dom. Dovoljno je da kuhinjsku krpu poprskaju mešavinom vode i sirćeta i prebrišu ekran, pa da nastane trajno oštećenje.
Za čišćenje televizora, monitora i telefona preporučuje se isključivo suva krpa od mikrofibera, a ukoliko je potrebno dodatno čišćenje, može da se upotrebi samo kap destilovane vode.
Gde sirće i dalje daje odlične rezultate
To, ipak, ne znači da sirće treba izbaciti iz domaćinstva.
Ono i dalje važi za jedno od najjeftinijih i najefikasnijih sredstava za uklanjanje kamenca iz bojlera, veš mašine i sa slavina.
Odlične rezultate daje i prilikom čišćenja prozorskog stakla, plastičnih kada, ali i za uklanjanje neprijatnih mirisa iz frižidera.
Pravilo je jednostavno – kiselina je dobar izbor za kamenac i plastiku, ali nije namenjena drvetu, prirodnom kamenu i staklu sa zaštitnim premazima.
Ako niste sigurni kako će neka površina reagovati, najbolje je da sirće prvo isprobate na delu od oko dva centimetra, na mestu koje nije vidljivo, poput prostora iza vrata ili ispod ormara, a zatim sačekate jedan dan kako biste proverili da li je došlo do promene.
Komentari (0)