Kineski Institut za fiziku plazme pri Akademiji nauka saopštio je da je uspešno završeno testiranje magnetnog sistema za zadržavanje plazme namenjenog budućem termonuklearnom reaktoru nove generacije CFETR, čije se puštanje u rad planira oko 2030. godine.
Reč je o jednom od najvažnijih tehnoloških koraka u razvoju kineskog programa kontrolisane termonuklearne fuzije, pošto upravo magnetni sistem omogućava održavanje plazme zagrejane na temperaturu od oko 100 miliona stepeni Celzijusa.
Testirani ključni elementi reaktora
U okviru projekta ispitane su dve vrste magneta – toroidalni magneti i centralni solenoid.
Toroidalni magneti stvaraju snažno magnetno polje koje zadržava užarenu plazmu unutar reaktora. Budući reaktor CFETR imaće šest takvih magneta, od kojih će svaki biti težak oko 582 tone.
Centralni solenoid služi za stvaranje promenljivog magnetnog polja koje u plazmi indukuje električnu struju, po principu sličnom radu bežičnih punjača za mobilne telefone.
Stručnjaci ističu da upravo ovi sistemi predstavljaju tehnološki najzahtevnije komponente svakog termonuklearnog reaktora, pa njihovo uspešno testiranje znači da je Kina prevazišla jednu od najvećih prepreka za izgradnju postrojenja.
Ambicija da prvi proizvodi električnu energiju
Kineski CFETR projektovan je kao reaktor koji bi mogao da proizvodi električnu energiju iz procesa termonuklearne fuzije i isporučuje je elektroenergetskoj mreži.
Za razliku od njega, međunarodni projekat ITER, čije se pokretanje očekuje 2035. godine, predviđen je prvenstveno za dokazivanje mogućnosti dobijanja energije iz fuzije, ali ne i za njenu komercijalnu proizvodnju.
ITER predstavlja zajednički projekat Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Rusije, Kine, Indije, Japana, Južne Koreje, Australije, Kanade, Kazahstana i drugih država, dok bi naredna generacija reaktora, poznata pod radnim nazivom DEMO, trebalo da omogući komercijalnu proizvodnju električne energije.
Gotovo neiscrpan izvor energije
Kontrolisana termonuklearna fuzija smatra se jednim od najperspektivnijih izvora energije budućnosti zbog ogromnih rezervi goriva.
Prema procenama stručnjaka, postojeće zalihe deuterijuma, teškog izotopa vodonika prisutnog u morskoj vodi, dovoljne su da pri sadašnjoj potrošnji energije zadovolje potrebe čovečanstva narednih oko 25 milijardi godina.
Međutim, većina postojećih projekata, uključujući CFETR i ITER, planira da kao gorivo koristi mešavinu deuterijuma i tricijuma. Tricijum se u prirodi gotovo ne nalazi i mora se proizvoditi veštački, što značajno povećava cenu proizvodnje energije.
Zbog toga naučnici istražuju mogućnost proizvodnje tricijuma iz litijuma unutar samih reaktora, ali i razvoj tehnologija koje bi omogućile fuziju bez tricijuma, koristeći isključivo deuterijum ili kombinaciju deuterijuma i helijuma-3. Takve reakcije, međutim, zahtevaju znatno više temperature i još snažnija magnetna polja za stabilno zadržavanje plazme.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)