Pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta za nuklearne nauke “Vinča” Predrag Skobalj izjavio je danas da nizak vodostaj Dunava utiče na kompletan elektroenergetski sistem regiona i naveo da trenutna situacija pokazuje da zemlje ne treba da se oslanjaju na jedan izvor snabdevanja, kao i da je Srbiji potrebna nuklearna elektrana.
Skobalj je rekao da nizak vodostaj Dunava utiče pre svega na rad hidroelektrana ukazujući da se u našoj zemlji oko 30 odsto električne energije dobija iz “Đerdapa”.
– Srećom, takva nije situacija na Drini, pa drugi deo naših hidroelektrana može da radi nesmetano – kazao je Skobalj za K1 televiziju.
Naveo je i da nuklearne elektrane imaju problem zbog hlađenja zbog čega je nuklearna elektrana Pakš 1 u Mađarskoj, snage oko 2. 000 megavata, morala da smanji proizvodnju.
– Oni dobijaju iz nuklearnih elektrana oko 35-40 odsto električne energije. Uspeli su da osposobe gasnu elektranu u okolini Budimpešte. Nije samo u problemu Mađarska već i Bugarska, i sve to pokazuje koliko je diverzifikacija energetskih sistema bitna, da postoji snabdevanje iz različitih izvora. To je put ka energetskoj stabilnosti i nezavisnosti jedne zemlje. Ne možete se oslanjati samo na jedan izvor – rekao je Skobalj.
Na pitanje koliko je vode potrebno da bi reaktor u nuklearnoj elektrani mogao da normalno radi, Skobalj je ukazao da je u pitanju celokupan sistem nuklearnih elektrana.
– Jedno je pitanje koliko je potrebno da bi sistem radio i tehnički bio ispravan. To se može zadovoljiti. A drugo je zaštita životne sredine i postavlja se pitanje koliku temperaturu vode možete da ispustite u reku, nakon procesa. To može da se prenebregne korišćenjem rashladnih tornjeva, da se ne zavisi u velikoj meri od vodostaja. Postoje i suvi rashladni tornjevi koji se, recimo, koriste u termoenergetskim postrojenjima na Bliskom Istoku i u pustinjama u Americi. Sve su to stvari koje su rešive – smatra on.
Dodaje i da ne postoji bojazan da će biti vanrednih dešavanja u nuklearnoj elektrani Pakš zbog kojih bi bila ugrožena Srbija i region.
– Naravno, postoje protokoli za sve to, međutim, ovde ne postoji opravdana bojazan za tako nečim. Ovo nisu stvari od kojih bi trebalo praviti apokalipsu. Ukoliko bude problema, lagano spuštaju snagu, pogasiće reaktore, i postoje procedure za sve tako da ne vidim problem – rekao je Skobalj.
Naveo je da situacija sa vodostajem Dunava pokazuje da ne treba dovoditi u pitanje to da li nam je potrebna nuklearna elektrana naglasivši da Srbija kao potpisnica Pariskog sporazuma i zemlja koja je na putu ka EU mora da uđe u proces dekarbonizacije.
Ukazao je da Srbija oko 66 do 70 odsto električne energije proizvodi iz lignita, sa Kostolačkog i Kolubarskog basena, kao i da imamo rezervi tog uglja za narednih 20-30 godina.
– Moramo da vidimo šta ćemo dalje, a jedini put ka baznom snabdevanju i baznim izvorima energije je nuklearna elektrana. Moramo čuvati i naše termokapacitete jer nas u ovom trenutku stabilnim drži proizvodnja električne energije iz uglja, a ne iz obnovljivih izvora, ali neophodno je ići ka tom energetskom miksu – naveo je Skobalj.
Na pitanje sa čim Srbija može da se suoči ako se nastavi toplotni talas, suše i nizak vodostaj reka, Skobalj je rekao da Elektroprivreda Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike imaju plan za naredni period, ali da se očekuje da će se situacija promeniti.
Ukazao je da potrošnja električne energije leti dostigne potrebe kao zimi zbog pojačanog rada klima uređaja, ali da ti problemi mogu da se prevaziđu navodeći da je rešenje za energetsku efikasnost pre svega u zgradarstvu.
– To se rešava se tako što se menja fasadna stolarija na zgradama, radi izolacija zgrada. To je kod nas počelo da se razvija, ali nismo na nivou zemalja EU i trošimo 2-3 puta više energije nego što se prosečno troši u EU – rekao je Skobalj.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)