U savremenim raspravama o roditeljstvu sve češće se ističe da sama ljubav između roditelja nije dovoljna da obezbedi zdrav razvoj deteta. Iako se u osnovi porodičnih odnosa podrazumeva da roditelji vole svoju decu, stručnjaci upozoravaju da način na koji se ta ljubav ispoljava,ili izostaje,može imati dugoročne posledice po emocionalni i socijalni razvoj deteta.
Uloga oca u zdravom razvoju deteta
Jedan od često zanemarenih aspekata jeste uloga oca koji može istovremeno voleti i poštovati partnerku, a ipak biti emocionalno distanciran ili previše strog prema deci. Takav roditeljski stil, prema brojnim psihološkim istraživanjima, može dovesti do toga da deca odrastaju sa osećajem emocionalne uskraćenosti, što u nekim slučajevima kasnije prerasta u bunt, udaljavanje ili poteškoće u uspostavljanju bliskih odnosa.
Razvojna psihologija, naročito teorija afektivne vezanosti (attachment theory) Džona Bolbija, naglašava da je za stabilan emocionalni razvoj deteta ključna dostupnost i emocionalna responzivnost roditelja, a ne samo njihova fizička prisutnost ili deklarisana ljubav. Deca koja ne dobijaju dovoljno topline i sigurnosti često razvijaju nesigurne obrasce vezivanja, što može uticati na njihove kasnije partnerske i porodične odnose.
Osećaj sigurnosti
Dodatni izazov predstavlja situacija u kojoj je otac fizički odsutan zbog posla ili drugih obaveza tokom dužih perioda. Iako takva odsutnost ne mora nužno značiti manjak ljubavi, psiholozi upozoravaju da kontinuitet u prisustvu i emocionalnoj dostupnosti igra ključnu ulogu u stvaranju osećaja sigurnosti kod deteta. Nedostatak tog kontinuiteta može dovesti do osećaja napuštenosti ili emocionalne praznine.
Još složeniji odnosi nastaju kada roditeljska dinamika uključuje i suptilne oblike rivaliteta ili ljubomore prema sopstvenoj deci, što može dodatno narušiti porodičnu ravnotežu. Stručnjaci ističu da dete u takvom okruženju može imati poteškoće da razvije zdrav osećaj sopstvene vrednosti.
Autoritativni stil najpoželjniji
Savremena psihologija roditeljstva, kroz radove poput onih Dijane Baumrind, identifikuje različite stilove vaspitanja,autoritarni, permisivni i autoritativni ,pri čemu se autoritativni stil, koji kombinuje jasno postavljene granice sa toplinom i podrškom, smatra najpovoljnijim za razvoj deteta.
Međutim, sve češće se ističe da ni to nije dovoljno. Pored ljubavi i poštovanja, važni su i stabilnost, doslednost, osnovna finansijska sigurnost, emocionalna dostupnost, humor u porodičnim odnosima, kao i psihofizičko zdravlje roditelja. Svaki od ovih elemenata doprinosi stvaranju okruženja u kojem dete može da se razvija bez osećaja nesigurnosti ili emocionalne oskudice.
Kako zaključuju stručnjaci, roditeljstvo nije jedinstvena emocija, već složen sistem odnosa, ponašanja i odgovornosti. Ljubav jeste temelj, ali sama po sebi nije dovoljna — ona mora biti praćena prisustvom, razumevanjem i doslednom brigom da bi se pretvorila u stabilno i zdravo odrastanje.
Komentari (0)