Vidovdan, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 28. juna, jedan je od najvažnijih praznika u srpskom narodu. Ovaj dan zauzima posebno mesto u istoriji, veri i narodnoj tradiciji jer podseća na Kosovsku bitku iz 1389. godine i žrtvu kosovskih junaka, ali je ujedno posvećen i svetom Vidu.
U hramovima širom Srbije služe se liturgije i parastosi za sve postradale junake, od Kosova do današnjih dana. Vidovdan se obeležava dostojanstveno, u molitvi i sećanju, bez veselja i slavlja.
Pošto praznik pada tokom Petrovdanskog posta, na trpezi je posna hrana, a u mnogim krajevima običaj je da se na groblja izlazi pre podne kako bi se odala pošta precima. U pojedinim delovima Srbije, naročito u Mačvi, Vidovdan se obeležava i kao dan sećanja na preminule, dok su u Vojvodini žene nekada iznosile tkanje koje su tokom godine izradile, kao simbol vrednoće i domaćinstva.
Vidovdan prate i brojna narodna verovanja. Jedno od najpoznatijih kaže da je važno obratiti pažnju na ono što tog dana ugledate ili doživite, jer se veruje da će vas upravo to pratiti tokom cele godine. Zbog toga se ovaj praznik smatra danom posebnih znakova i poruka.
Devojke su nekada uoči Vidovdana brale biljku vidovčicu i stavljale je pod jastuk, verujući da će im se u snu javiti budući muž. Ovaj običaj i danas je sačuvan u pojedinim krajevima Srbije kao deo bogate narodne tradicije.
Vidovdan je mnogo više od istorijskog datuma. On je simbol sećanja, istrajnosti, slobode i vere, praznik koji podseća na značaj zajedništva, čuvanja korena i poštovanja predaka. Zato se i danas obeležava sa posebnim pijetetom, kao jedan od najvažnijih dana u srpskom kalendaru.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)