Udeo mladih u Srbiji koji se već klade jedan je od upečatljivijih brojeva u domaćem izveštavanju o kockanju. Tu priču danas započinju na telefonu, u prostoru koji sistem licenciranja nikada nije bio predviđen da nadgleda. Najveći deo razgovora o tržištu i dalje se odvija kasnije u procesu, oko prihoda, gustine kladionica i posledica zavisnosti, dok se sam trenutak prvog kontakta gotovo i ne pominje.
Kada je telefon postao ulazna tačka
Mlađi igrač prvu opkladu više ne donosi geografski već kroz interfejs. Instalira aplikaciju, popuni obrazac, sačeka SMS kod. Promena važi za sve uzraste, ali najjače pogađa generaciju kojoj je telefon oduvek bio osnovni način pristupa digitalnom svetu.
Ta promena se u Srbiji jasno videla još za vreme pandemije. Ranija priča o porastu kockanja u pandemiji na Objektivu pratila je prelazak sa fizičkih kladionica na aplikacije, oslanjajući se na stručnjaka srpske organizacije za oporavak od kockanja Herc koji je mobilni pristup opisao kao multiplikator, a ne zamenu. Igrač koji bi nekada odlazio u kladionicu sada je nosi u džepu, dostupnu u svakom trenutku.
Okruženje u kome mladi odrastaju
Licencirano tržište igara na sreću u Srbiji veliko je po evropskim merilima, što za pitanje mladih nije sporedan podatak: ono postavlja razmere marketinškog okruženja u kome ti igrači odrastaju.
Razmere postaju jasnije u poređenju sa drugim evropskim državama. Tekst objavljen na Biznis.rs navodi da je Srbija druga država u Evropi po broju kladionica i kockarnica po glavi stanovnika, iza jedino susedne Bosne i Hercegovine, i sa stopama nekoliko puta većim nego u Italiji, Velikoj Britaniji ili Španiji. Kroz tu istu pozadinu prolazi i petnaestogodišnjak na putu do škole, a iz nje izrasta i prepoznatljivost operatera koja ga potom prati i onlajn.
Šta menja uređivački sloj
U pojedinim evropskim tržištima, nezavisni portali za poređenje uobičajena su prva adresa za čitaoce koje zanima onlajn kockanje. Nisu regulatorna tela, ali stoje između operatera i čitaoca i ocenjuju platforme prema licenci, brzini obrade plaćanja, uslovima bonusa i ponudi igara.
Takav model najvidljiviji je u manjim tržištima u kojima specijalizovani sajtovi za recenzije postoje godinama. Portal kasiinoguru.ee/en/ jedan je od primera tog obrasca: razvrstava operatere prema tome koje licencno telo ih nadgleda, razlaže zahteve za promet iza bonusa dobrodošlice i naglašava razlike u zaštiti igrača između domaćih licenci i ofšor jurisdikcija. Na tržištu sa takvim uređivačkim slojem pitanje licence pokreće se kod čitaoca pre prvog depozita. Tamo gde tog sloja nema, isto pitanje stiže tek pošto se problem već pojavio.
Šta pokazuje izveštavanje o mladim igračima
Udeo mlađih Srba koji već imaju naviku klađenja bio je redovna tema domaćeg izveštavanja. Izveštaj portala boljionline.rs preneo je istraživanje organizacije Prevent zajedno sa Epicentrom za bolesti zavisnosti, koje je pokazalo da se više od polovine Srba mlađih od 25 godina kladilo u kladionicama, dok više od 40 odsto njih to čini najmanje pet puta nedeljno. Posebno istraživanje novosadskog centra Život nije igra iz 2023. godine pokazalo je da svaki peti učenik troši novac za užinu na klađenje.
Slična slika, iz kliničke perspektive, vidi se i u drugom izveštavanju. Izveštaj koji prenosi 021.rs oslanja se na psihoterapeutkinju Jelenu Manojlović, specijalizovanu za odvikavanje od kockanja, koja je svakog od svojih klijenata u poslednjih deset godina opisala kao osobu koja je počela da se kocka između trinaeste i četrnaeste godine, na prelazu iz osnovne u srednju školu. Zapažanje potiče iz pojedinačne kliničke prakse, ali se uklapa u podatke o učešću i pomera relevantni period za prevenciju daleko pre zakonskog uzrasta za kockanje.
Trenutak koji niko ne posmatra
Institucije koje se bave onlajn kockanjem u Srbiji, regulatori, operateri, klinički stručnjaci i novinari, uglavnom počinju da se time bave tek nakon što je igrač već napravio izbor. Kod mlađeg igrača, zapažanje kliničara taj trenutak ulaska smešta godinama pre zakonskog uzrasta za kockanje. Interfejs koji ih je tu doveo je privatan i brz, a izvan vidokruga svih institucija koje danas prate tržište.
Komentari (0)