Trener Partizana Đoan Penjaroja ne može da bude zadovoljan urađenim u drugom delu sezone s obzirom na to da je klub iz Humske ostao bez osvojenog trofeja.
Ipak, Španac je napravio dobar posao, stabilozovao je ekipu, upisao rekordnih šest pobeda u nizu u Evrpligi, dogurao do finala ABA lige, dok u Superligi Srbije zaustavljen u polufinalu.
Penjaroja je u nezgodnom trenutku stigao u Partizan nakon odlaska Željka Obradovića, a u intrevjuu za „Gigantes“ otvorio je dušu šta ga je sačekalo u Beogradu.
Šta vas je sačekalo kada ste stigli u prestonicu Srbije?
„Zatekao sam veoma napetu situaciju. Bio je to komplikovan trenutak jer je ekipa igrala loše i nije ostavljala dobar utisak, ne samo po pitanju pobeda i poraza, već i u stvarima koje se tamo mnogo cene – zalaganje i timska igra. Navijači, koji su verovatno najbolji na svetu, ili vas obožavaju ili vas ne podnose. Sve to nije pomagalo. A najvažnije od svega bilo je to što je najveća legenda srpske košarke, Željko Obradović, napustio klub,“ rekao je Penjaroja i nastavio:
„Zatekao sam upravo ono što sam očekivao, možda čak i u još izraženijem obliku. Kada vidite kako ljudi tamo funkcionišu, sa koliko strasti i emocija žive za svoj klub, iz naše perspektive to ponekad deluje preterano. Ali upravo kroz to postajete svesni šta znači biti trener Partizana.“
Odakle ste krenuli u takvoj situaciji?
„U društveni aspekt nisam mogao da ulazim. Fokusirao sam se na ekipu, da ih upoznam i shvatim kako funkcionišu. Zatekao sam mnogo problema. Atmosfera iz prethodnih nedelja dovela je do loših navika i ponašanja koja nisu bila primerena timu. U takvim okolnostima svako pokušava da sačuva sebe i svoju poziciju, a tako je veoma teško izaći iz krize. Bilo je problema sa navijačima, sa klubom, ekipa nije pobeđivala niti se takmičila na pravom nivou, a čak je ostavljala utisak nezainteresovanosti kada je reč o zalaganju. Moj posao bio je da prvo procenim stanje igrača, a zatim da postepeno uvedem navike i pravila koja su svi tokom karijere već usvajali. Prvih pet utakmica u Evroligi pod mojim vođstvom bilo je veoma loše. Imali smo povrede, promene u sastavu i mnogo problema. Nismo bili konkurentni. Ali upravo su mi te utakmice pomogle da shvatim gde se nalazimo.“
Da li ste u nekom trenutku pomislili da je izazov prevelik? Da li je ovo najteži posao koji ste imali?
„Nikada ranije nisam ulazio u klub usred sezone, a posebno ne u okolnostima kakve su bile ove. Takva atmosfera, zamena za nekoga poput Željka, tim koji igra loše… Izazov je bio ogroman. Ipak, uvek sam verovao u ono što radim. A s obzirom na sve što sam prošao u prethodnih godinu i po dana, teškoće koje sam zatekao u Partizanu nisu bile veće od onih koje sam već doživeo na sportskom planu. Uvek kažem da igramo za naše ljude, a naši ljudi u Beogradu su fenomenalni. Način na koji vole svoj klub je neverovatan. Ako im pružite nešto, oni vam uzvrate višestruko.“
Kako je igrati pred takvom publikom? Da li osećate pritisak?
„Prilično se izolujem od svega toga, ali atmosfera je spektakularna. Emocije koje navijači pokazuju i način na koji doživljavaju klub su posebni. Imao sam sreću da doživim tri derbija. To su utakmice koje prevazilaze sport, i kao domaćin i kao gost. Derbi je svuda nešto posebno, ali ovde način na koji ljudi žive za te mečeve danima pre i posle njih zaista je neverovatan. To je životno iskustvo i osećam se privilegovano što sam trener Partizana.“
Da li je biti trener Partizana onako kako ste zamišljali?
„Beograd je grad košarke i grad podeljen između Partizana i Crvene zvezde. Medijska pažnja i interesovanje mnogo su veći nego u mestima gde sam ranije radio. Ali isto tako postoji veliko poštovanje prema trenerima. Ljudi vas više prepoznaju i komentarišu, ali trener kao figura uživa mnogo više poštovanja nego što sam navikao.“
Hajde da pričamo o kalendaru takmičenja. Da li je ovakav ritam održiv? Da li je normalno da je polovina timova promenila trenera ove sezone?
„Takmičenje je postalo izuzetno surovo. Mnogo surovije nego pre nekoliko godina. Ima mnogo više utakmica, a kvalitet i potencijal ekipa su veći nego ikad. Kada toliko klubova ima velike ambicije, na kraju samo jedan može da pobedi. Svi ulažu ogromna sredstva u igrače, stručne štabove i uslove rada. Ali konkurencija je nemilosrdna, a strpljenja je sve manje. Društvene mreže dodatno pojačavaju pritisak. Ako nemate ozbiljne i stabilne strukture u klubu, sve se ubrzava. Trener je gotovo uvek najslabija karika. Lakše je promeniti trenera nego dvojicu ili trojicu igrača, a tržište igrača je sve komplikovanije,“ naglasio je i dodao:
„Pre neki dan sam slušao Dijega Simeonea kako govori o poštovanju prema učiteljima, lekarima i policajcima. Danas svi imaju potrebu da sve osporavaju i sve manje se poštuju autoriteti. A kada dođe novi trener, kao što sam bio ja, može da unese određene promene, ali tokom sezone gotovo da nema treninga. Malo je prostora za ozbiljne zahvate. Ipak, sistem funkcioniše tako i ne verujem da će se uskoro promeniti. Kalendar bi morao da bude više usklađen sa realnošću evropske košarke.“
Da li će se promeniti i način razmišljanja, odnosno prihvatanje da poraz nije tragedija?
„Teško je, ali moraće da se promeni. Nekada su Barselona, Real Madrid ili Panatinaikos gubili šest ili sedam utakmica tokom cele sezone, uglavnom jedni od drugih. Danas toga više nema. Sada ekipe gube 15, 20 ili čak 25 utakmica, naročito one koje igraju jaka domaća prvenstva. Ljudi se danas šokiraju kada ekipa izgubi 12 mečeva. Moraćemo da se naviknemo i na to da ponekad veliki favorit izgubi sa 20 poena razlike. Nemoguće je održati konstantan nivo kada igrate tri utakmice nedeljno, stalno putujete, nemate vremena za trening i suočavate se sa povredama. U NBA ligi to je normalno. Šampionski timovi imaju serije poraza i niko ne pravi dramu. Kod nas se odmah stvara panika. Mislim da se stvari menjaju, ali potrebno je još vremena. Porazima i pobedama treba pridavati manje dramatičan značaj.“
Imate ugovor i za narednu sezonu. Kako zamišljate budući Partizan?
„Leta su uvek komplikovana, ali Partizan je veliki klub i igrači žele da dođu ovde. Ipak, moramo da budemo svesni svoje pozicije u Evroligi. Postoji osam, devet ili deset klubova sa znatno većim budžetima za plate. Naš cilj je da izgradimo tim koji funkcioniše kao celina, koji pokazuje energiju i borbenost zbog kojih će navijači biti ponosni. Želimo da zadržimo igrače koje smatramo važnim, a zatim da vidimo šta možemo da uradimo na tržištu kako bismo ostali konkurentni. Produženje ugovora Karliku Džonsu je veoma dobra vest za nas. Videćemo šta će biti sa igračima koji imaju ugovore, ali mogu da odu u NBA. Najvažnije je da imamo jasnu ideju igre i identiteta. Klub i ja znamo kakav Partizan želimo da gradimo, a sada treba pronaći odgovarajuće delove da bismo ostali konkurentni,“ zaključio je Penjaroja.
„Spontani minut ćutanja za Duleta nasred ulice u Beogradu“
Doživeli ste i smrt legende poput Duška Vujoševića…
„Neverovatno je poštovanje koje je postojalo prema njemu. Video sam grupe navijača kako spontano održavaju minut ćutanja nasred ulice u Beogradu. Ljudi koje vidite na tribinama i pomislite da su potpuno ludi, u trenutku kada treba da pokažu poštovanje ponašaju se dostojanstveno. Iako ne razumete srpski, prođu vas žmarci. Sve što je organizovano u klubu, u dvorani, pre utakmice, kao i sama sahrana na kojoj je prisustvovalo između 10.000 i 15.000 ljudi, ostavlja snažan utisak. Taj osećaj zahvalnosti i poštovanja ostaje zauvek. Kod nas postoji poštovanje, ali ga pokazujemo na drugačiji način.„
Komentari (0)