Ova riba bogata je omega-3 masnim kiselinama i siromašna zasićenim mastima, zbog čega se smatra jednim od najboljih izbora proteina za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja.
Ako nam je jedan od ciljeva očuvanje zdravlja srca, lekari često preporučuju ograničavanje crvenog mesa i češći izbor zdravijih izvora proteina.
Kardiološkinje dr Heder Džonson i dr Nina Radford ističu da je losos među najboljim izborima jer sadrži malo zasićenih masti, a bogat je omega-3 masnim kiselinama koje mogu pomoći u snižavanju lošeg holesterola i zaštiti kardiovaskularnog sistema.
Prema rečima dr Džonson, losos ima niži nivo zasićenih masti od govedine i svinjetine, što može doprineti snižavanju LDL-a, takozvanog lošeg holesterola. Dr Radford dodaje da većinu masti u lososu čine nezasićene masti koje su dobre za srce, prenosi Index.hr.
„Losos sadrži veoma malo zasićenih masti. Veliku većinu njegovih masti čine nezasićene masti zdrave za srce, posebno omega-3 masne kiseline poput EPA i DHA“, rekla je za “Parade”.
Kako losos utiče na srce i holesterol?
Dr Radford objašnjava da zamena namirnica bogatih zasićenim mastima lososom može smanjiti upale, rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i poboljšati funkciju krvnih sudova. Zbog toga Američko udruženje za srce preporučuje konzumiranje najmanje dve porcije ribe nedeljno.
„Uključivanje masne ribe u ishranu obezbeđuje omega-3 masne kiseline i predstavlja odličnu zamenu za manje zdrave izvore proteina“, ističe dr Radford.
Losos može pomoći i osobama sa povišenim holesterolom. Dr Radford navodi da istraživanja pokazuju kako redovno konzumiranje lososa može sniziti ukupni i LDL holesterol, kao i umereno povećati HDL, odnosno „dobar holesterol“.
Sa tim se slaže i dr Džonson, koja navodi da omega-3 masne kiseline mogu sniziti trigliceride i ne-HDL holesterol, što doprinosi manjem riziku od srčanih bolesti.
Ipak, obe kardiološkinje naglašavaju da losos nije čudesno rešenje i da najbolje rezultate daje kao deo uravnotežene ishrane.
„Losos je zdrav izvor proteina, ali ga treba uravnotežiti sa drugim zdravim izvorima proteina tokom nedelje, kao što su nemasna piletina, ćuretina i biljni proteini, uz ograničavanje crvenog mesa“, napominje dr Džonson.
Ona zaključuje da se promene u nivou holesterola mogu primetiti nakon šest do 12 nedelja ako je ostatak ishrane uravnotežen i ako osoba redovno vežba.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)