Novo, veliko istraživanje, pokazalo je da gojenje tokom menopauze možda nije neizbežno, uprkos hormonalnim promenama koje otežavaju kontrolu telesne težine kod miliona žena širom sveta. Naučnici sa Harvarda pratili su gotovo 40.000 žena tokom 12 godina i otkrili da određeni obrasci ishrane mogu značajno smanjiti rizik od gojaznosti i nagomilavanja masnih naslaga u predelu stomaka tokom menopauzalnog prelaza.
Menja se način skladištenja energije
Iako se menopauza najčešće povezuje sa valunzima, promenama raspoloženja i nesanicom, stručnjaci upozoravaju da je jedan od najvećih zdravstvenih izazova, upravo povećanje telesne težine. Prema ranijim istraživanjima, čak 70 odsto žena dobije višak kilograma tokom perimenopauze i menopauze, dok prosečna žena nakon srednjih četrdesetih, dobija oko 700 grama godišnje, piše New York Post.
Stručnjaci objašnjavaju da iza ovog procesa stoji složena hormonalna promena. Pad nivoa estrogena utiče na metabolizam, ali i na hormone koji regulišu osećaj sitosti. Istovremeno rastu nivoi grelina, hormona gladi, kao i kortizola, hormona stresa koji povećava želju za slatkom i masnom hranom.
Doktorka Stefani Meknali iz Instituta za žensko zdravlje “Northwell Katz“, istakla je da menopauza menja način na koji telo skladišti energiju i reaguje na hranu.
“Metaboličke promene tokom menopauze su stvarne i veoma složene. Hormoni koji regulišu apetit i osećaj sitosti opadaju, dok oni koji podstiču glad rastu. Međutim, ovo istraživanje pokazuje koliko je važno šta žene jedu tokom ovog perioda“, objasnila je Meknali.
Planetarna dijeta
Istraživači su analizirali 11 različitih načina ishrane, ali su se dva izdvojili kao najefikasnija u sprečavanju gojenja. Najbolje rezultate pokazala je takozvana “planetarna dijeta“, način ishrane koji se uglavnom zasniva na biljnim namirnicama. Ovaj režim podrazumeva unos integralnih žitarica, povrća, voća, mahunarki i orašastih plodova, uz minimalnu konzumaciju crvenog mesa, industrijski prerađene hrane i dodatog šećera.
Naučnici sa Harvarda su i ranije povezivali ovu dijetu sa manjim rizikom od srčanih bolesti, karcinoma i hroničnih plućnih oboljenja. Osim zdravstvenih koristi, smatra se i ekološki održivijom, zbog čega je dobila naziv “planetarna“.
Dijeta sa smanjenim unosom šećera
Drugi obrazac ishrane koji se pokazao veoma efikasnim jeste takozvana “low-insulin“ dijeta, odnosno način ishrane koji sprečava nagle skokove šećera i insulina u krvi. Insulin je hormon koji ima ključnu ulogu u skladištenju masti, pa njegovi visoki nivoi mogu doprineti povećanju telesne težine.
U praksi, ova ishrana podrazumeva unos namirnica bogatih vlaknima, zdravih masti i nemasnih proteina, dok se rafinisani ugljeni hidrati, belo brašno i slatkiši ograničavaju.
Zanimljivo je da istraživanje pokazuje kako nisu sve niskougljenohidratne dijete podjednako korisne. Dok su režimi bogati biljnim proteinima i zdravim mastima bili povezani sa manjim povećanjem telesne težine, dijete zasnovane na velikim količinama životinjskih masti i proteina dale su suprotan efekat.
„Nije poenta samo u smanjenju ugljenih hidrata, već u tome čime ih zamenjujete. Biljna hrana,mahunarke, povrće, integralne žitarice i orašasti plodovi ,igra ključnu ulogu u očuvanju metaboličkog zdravlja žena tokom menopauze“, navela je Mek
nali.
Masne naslage na stomaku
Poseban problem predstavlja i promena mesta na kojem se mast taloži. Tokom menopauze masne naslage se često premeštaju sa kukova i butina ka stomaku, stvarajući takozvani “menobelly“, odnosno karakterističan menopauzalni stomak.
Za razliku od potkožne masti, koja se nalazi neposredno ispod kože, abdominalna mast tokom menopauze često je visceralna mast,duboka mast koja obavija unutrašnje organe. Lekari upozoravaju da je upravo visceralna mast jedna od najopasnijih vrsta masnog tkiva, jer proizvodi upalne supstance i hormone koji direktno utiču na metabolizam.
Povišen nivo visceralne masti povezuje se sa većim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, masne jetre, visokog krvnog pritiska, pa čak i određenih vrsta raka. Stručnjaci upozoravaju da menopauza zbog hormonalnih promena dodatno povećava osetljivost organizma na ove procese.
Nova studija zato donosi važnu poruku,ako hormonske promene tokom menopauze nije moguće zaustaviti, način ishrane može igrati ključnu ulogu u kontroli telesne težine i očuvanju zdravlja.
Lekari naglašavaju da fizička aktivnost, kvalitetan san i smanjenje stresa dodatno doprinose održavanju zdrave telesne mase tokom ovog životnog perioda, ali da pravilna ishrana ostaje jedan od najvažnijih faktora u borbi protiv metaboličkih promena koje donosi menopauza.
Komentari (0)