Stalno vam je vruće, čak i kada se drugi oko vas osećaju sasvim prijatno? Osećaj pregrevanja i pojačano znojenje mogu biti neprijatni, naročito kada ne znate šta ih uzrokuje. Ponekad je razlog potpuno bezazlen, ali stalna netolerancija na toplotu može biti povezana i sa određenim zdravstvenim stanjima ili lekovima, piše Health.
Dijabetes
Insulin je hormon koji pomaže organizmu da glukozu iz krvi koristi kao izvor energije. Kod dijabetesa telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može da ga efikasno koristi, zbog čega raste nivo šećera u krvi.
Dugotrajno povišen nivo šećera može da ošteti krvne sudove i nerve, što kod nekih ljudi utiče i na znojenje i sposobnost organizma da reguliše temperaturu. Zbog toga osobe sa dijabetesom mogu biti osetljivije na vrućinu.
Hipertireoza
Hipertireoza ili pojačan rad štitaste žlezde stanje je u kojem štitna žlezda proizvodi više hormona nego što je organizmu potrebno. Najčešći uzrok je Grejvsova bolest, a mogući su i čvorovi na štitastoj žlezdi, upala štitaste žlezde i prekomeran unos joda.
Jedan od mogućih simptoma je teško podnošenje vrućine. Mogu se javiti i pojačano znojenje, ubrzan rad srca, umor, slabost mišića i drhtanje ruku.
Trudnoća
Tokom trudnoće sasvim je moguće da žena češće oseća vrućinu. Organizam prolazi kroz brojne promene, povećava se volumen krvi, menja metabolizam, a kako trudnoća napreduje, raste i količina toplote koju telo proizvodi.
Zbog svega toga trudnice mogu biti osetljivije na visoke temperature i češće imati osećaj da im je vruće.
Menopauza
Valunzi su jedan od najpoznatijih simptoma menopauze i perimenopauze. Reč je o iznenadnom osećaju toplote koji se najčešće širi licem, vratom i grudima, a često ga prati znojenje.
Javljaju se zbog hormonalnih promena koje utiču na način na koji organizam reguliše temperaturu. Mogu se pojaviti tokom dana, ali i noću. Tada govorimo o noćnom znojenju, koje kod nekih žena može značajno da naruši kvalitet sna.
Anhidroza
Iako zvuči neobično, problem može biti i premalo znojenja. Anhidroza je stanje u kojem se osoba ne znoji dovoljno ili uopšte ne može da se znoji.
Znojenje je jedan od glavnih načina na koji se telo hladi, pa njegov izostanak može dovesti do slabijeg podnošenja vrućine. Uzroci mogu biti različiti – od određenih bolesti i oštećenja nerava do problema sa znojnim žlezdama ili pojedinih lekova.
Groznica
Ako osećaj vrućine prati povišena telesna temperatura, uzrok može biti groznica. Najčešće se javlja kao odgovor organizma na infekciju, iako može imati i druge uzroke.
Posebnu pažnju treba obratiti na visoku ili dugotrajnu temperaturu, kao i na simptome poput otežanog disanja, zbunjenosti, ukočenog vrata, jakih glavobolja, upornog povraćanja, osipa ili izrazite slabosti. U takvim slučajevima potrebno je potražiti lekarsku pomoć.
I lekovi mogu biti uzrok
Određeni lekovi mogu uticati na sposobnost organizma da reguliše temperaturu ili na znojenje. Među njima su neki antidepresivi, antipsihotici, lekovi za krvni pritisak, diuretici, antiholinergici i drugi lekovi.
To može biti posebno važno tokom letnjih vrućina i toplotnih talasa. Ako sumnjate da je osećaj vrućine povezan sa terapijom koju uzimate, nemojte je samostalno prekidati ili menjati, već razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom.
Kako sebi pomoći?
Ako vam je često vruće, način ublažavanja tegoba prvenstveno zavisi od njihovog uzroka. Kod nekih ljudi mogu pomoći jednostavne promene svakodnevnih navika.
Tokom vrućih dana birajte laganu i prozračnu odeću, pijte dovoljno tečnosti i, kada je moguće, boravite u rashlađenim prostorijama. Veće fizičke napore na otvorenom bolje je planirati ujutru ili predveče, kada su temperature niže.
Osobama koje imaju valunge može pomoći izbegavanje mogućih okidača poput alkohola, kofeina i veoma začinjene hrane. Ako vas muči noćno znojenje, pokušajte da spavaću sobu održavate prijatno rashlađenom i birajte laganiju posteljinu.
Kako se brzo rashladiti?
Kada vam je potrebno brzo olakšanje, može pomoći ventilator ili klimatizovana prostorija, hladniji napitak i hladan oblog na vrat, čelo ili zglobove. Može pomoći i tuširanje mlakom ili prijatno hladnom vodom.
Tokom velikih vrućina važno je pratiti kako se osećate i ne forsirati fizičku aktivnost ako se pojave slabost, vrtoglavica ili mučnina.
Kada se obratiti lekaru?
Neki ljudi jednostavno teže podnose toplotu ili se više znoje od drugih. Međutim, ako ste primetili novu ili izraženu promenu, stalno vam je vruće bez očiglednog razloga ili simptomi počinju da ometaju svakodnevni život i san, dobro je da razgovarate sa lekarom.
Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako se uz izrazito pregrevanje pojave zbunjenost, gubitak svesti, otežano disanje, bol u grudima, izrazito ubrzan rad srca, jaka slabost ili veoma visoka telesna temperatura.
Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljno stanje povezano sa vrućinom i zahtevaju brzo lečenje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)