U vreme kada sve više žena otvoreno govori o iscrpljenosti koju donose roditeljstvo, posao i svakodnevne obaveze, jedna majka iz Menhetna pronašla je potpuno drugačiji model porodičnog života — zajednicu žena koje zajedno odgajaju decu bez oslanjanja na muškarce u domaćinstvu.
Berni Sinkler, samohrana majka dvojice dečaka, danas živi sa dugogodišnjom prijateljicom Anabel Gonzalez i njenom ćerkom, deleći dom, finansije, brigu o deci i svakodnevne obaveze. Ideja o takozvanoj “mommune“ zajednici, nije nastala preko noći, već je, kako objašnjava, deo njenog sna još iz studentskih dana.
Sinkler, koja radi kao nastavnica, još tokom fakulteta proučavala je matrijarhalna društva i pokrete za ljudska prava, fascinirana zajednicama u kojima žene predstavljaju centar kulture, sećanja i porodičnog života. Vremenom je razvila stav da tradicionalni brak za žene često znači dodatni teret i neravnopravnu raspodelu obaveza, što neretko dovodi do frustracija i nezadovoljstva u porodici, piše Today.
Porodica, ali ne po svaku cenu
Njena želja da postane majka postojala je mnogo pre nego što je dobila decu, ali nije bila sigurna da želi i klasičan bračni život. Odrastanje uz samohranu majku i petoro mlađe braće i sestara ostavilo je snažan utisak na nju. Kao najstarije dete, vrlo rano je preuzela roditeljsku ulogu i izbliza gledala finansijske i emotivne teškoće sa kojima se njena majka suočavala.
U kasnim dvadesetim godinama odlučila je da želi porodicu, ali ne po cenu gubitka sopstvene slobode. Iako je tokom života imala partnersku vezu i dobila dvojicu sinova,Markosa i Nikolasa,ideja ženskog zajedništva nikada nije nestala.
Nakon raskida sa ocem svoje dece, ponovo je počela da traži način da organizuje život u zajednici žena i majki. Tada se ponovo povezala sa prijateljicom sa fakulteta, Anabel Gonzalez, koja je i sama prolazila kroz izazove roditeljstva.
Podela mentalnog tereta
Njihovo prijateljstvo postepeno je preraslo u svakodnevnu podršku. Kuvanje, zajednički odlasci u parkove, putovanja sa decom i međusobna pomoć postali su deo rutine. Kada je i Gonzalezina emotivna veza počela da se raspada, dve žene donele su odluku da spoje domaćinstva.
U avgustu 2024. godine Gonzalez i njena ćerka Sofija uselile su se u stan koji je Sinkler delila sa svojim sinovima. Iako je prostor bio mali, obe žene tvrde da se atmosfera u domu potpuno promenila. Osećaj iscrpljenosti i usamljenosti zamenili su olakšanje, stabilnost i veća emocionalna sigurnost.
Ključ uspeha, prema njihovim rečima, leži u ravnopravnijoj raspodeli obaveza. Obe su ranije bile “podrazumevani roditelji“, odgovorne za gotovo sve,od brige o deci do organizacije domaćinstva. Zajednički život omogućio im je da podele mentalni teret i svakodnevne zadatke, bez osećaja da jedna osoba nosi sve na svojim leđima.
Muškarci nisu dobrodošli
Dodatnu prednost predstavlja i finansijska stabilnost. Pošto rade u istoj školi za devojčice, zajedno putuju na posao i dele troškove čuvanja dece, hrane i održavanja doma. Kada se obaveze raspodele, kažu, svakodnevni život postaje znatno lakši i manje stresan.
Nakon uspešnog “eksperimenta“ u malom stanu, porodica po izboru preselila se krajem 2024. godine u veći stan u boljem kraju grada, sa igraonicom i teretanom u zgradi.
Pravila doma jasno su postavljena — muškarci koji nisu članovi porodice nisu dobrodošli u njihov životni prostor. Obe žene smatraju da je takva granica važna i zbog osećaja sigurnosti dece. Romantične veze, ukoliko postoje, ostaju van kuće, dok je fokus doma isključivo na deci i stabilnom porodičnom okruženju.
Iako istraživači ističu da deca mogu imati koristi od prisustva i muške i ženske roditeljske figure, Sinkler i Gonzalez naglašavaju da njihova deca redovno viđaju svoje očeve i da trenutno ne osećaju potrebu za dodatnim očinskim figurama u domu.
Život nije savršen,ali je mirniji
Fenomen “mommune“ zajednica poslednjih godina privlači sve više pažnje, uglavnom zbog ekonomskih pritisaka i rastućih troškova života. Naučnici koji proučavaju ljudske zajednice smatraju da ovakav model pokušava da vrati nekadašnje oblike ženskog zajedništva i kolektivnog odgajanja dece, koji su bili karakteristični za rane ljudske zajednice.
Sinkler je zbog velikog interesovanja na društvenim mrežama odlučila da pokrene organizaciju koja bi povezivala žene zainteresovane za sličan način života. Reakcije javnosti, kako tvrdi, uglavnom su pozitivne, a mnoge majke prepoznale su u njenoj priči odgovor na osećaj izolacije i konstantnog umora koji prati savremeno roditeljstvo.
Iako priznaju da njihov život nije savršen, obe žene smatraju da im zajednica omogućava mnogo kvalitetniji i mirniji svakodnevni život. Posebno ih raduje što deca odrastaju u okruženju koje podstiče saradnju, ravnopravnost, emocionalnu podršku i zajedničko rešavanje problema.
Za Sinkler, najveća vrednost cele ideje jeste osećaj zadovoljstva i mira koji je konačno pronašla u načinu života o kojem je maštala još kao devojčica.
View this post on Instagram
Komentari (0)