Naučnici su sve bliže razjašnjenju fenomena vulkanskih munja, koje se javljaju tokom erupcija i mogu dostići izuzetno visok intenzitet, kao što je bio slučaj prilikom erupcije vulkana Hunga Tonga–Hunga Hapai 2022. godine, kada je registrovano više od 2.600 munja u minuti.
Za razliku od klasičnih olujnih oblaka, gde se električno naelektrisanje stvara sudarima ledenih čestica, vulkanski oblaci su suvi i sastavljeni od pepela i fragmenata stena, što je dugo predstavljalo naučnu nepoznanicu, prenosi The Guardian.
Nova studija objavljena u časopisu Nature ukazuje da ključnu ulogu ima tanak sloj molekula bogatih ugljenikom koji prekriva čestice pepela.
– Dok čiste čestice silicijum-dioksida ne akumuliraju naelektrisanje, prisustvo ugljeničnog premaza omogućava njegov prenos tokom sudara – navodi se u istraživanju.
Prema nalazima naučnika, takav sloj može nastati usled visokih temperatura, budući da u atmosferi postoji dovoljan broj molekula koji sadrže ugljenik.
U kombinaciji sa intenzivnom toplotom i snažnim uzlaznim strujama unutar vulkanskog oblaka, stvaraju se uslovi za električna pražnjenja, čime se objašnjava pojava spektakularnih munja tokom erupcija.
Komentari (0)