Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije izjavio je da, uprkos sve izraženijim globalnim ekonomskim poremećajima, Srbija za sada ne oseća krizu u punom intenzitetu, uz ocenu da su makroekonomski pokazatelji i dalje stabilni i pozitivni.
– Srbija još ne oseća krizu u punom obimu. Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast – rekao je Stanić za RTS.
On je naveo da je u prva dva meseca ove godine bruto domaći proizvod Srbije porastao za 1,9 odsto, pri čemu su glavni doprinos rastu dali građevinarstvo i neto porezi, dok je industrija imala negativan efekat.
Prema njegovim rečima, na globalnom nivou formiran je inflatorni talas usled sukoba na Bliskom istoku, a iako je došlo do primirja, njegove posledice su i dalje prisutne.
Stanić je istakao da je ključni izazov inflacija i ograničen prostor za dalje smanjenje kamatnih stopa, uz napomenu da su centralne banke, uključujući Federalne rezerve i Evropsku centralnu banku, pod pritiskom da ih zadrže na višem nivou ili povećaju radi obuzdavanja cena.
Posebno je ukazao na značaj domaće potrošnje kao glavnog pokretača rasta srpske privrede, naglasivši da će njen budući trend zavisiti od inflacije i fiskalne politike.
– Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta. Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja – rekao je Stanić.
On je ocenio da je prioritet očuvanje kapaciteta prerađivačke industrije i izvozne konkurentnosti, uz napomenu da pojedini segmenti privrede trenutno pokazuju sličnosti sa krizom iz 2008. godine.
Stanić je naveo i da pad cene zlata ne odražava gubitak poverenja, već likvidacionu potrebu investitora, dok dodatni izazov predstavlja slabljenje konkurentnosti evropske privrede, što bi moglo dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.
Istakao je da Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru, uključujući snabdevanje sirovom naftom preko JANAF-a i tromesečni sporazum o gasu sa Rusijom.
Govoreći o tržištu rada, naveo je da je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto, uz očekivanje da privredni rast ostane u rasponu od 2,5 do 3,5 odsto.
Prema njegovim rečima, najveći spoljnji pritisci dolaze iz Evropske unije, s obzirom na to da se oko dve trećine srpskog izvoza plasira na to tržište, kao i zbog sve češćih zaštitnih mera, kvota i necarinskih barijera.
– Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu – naglasio je Stanić.
On je dodao da u Srbiji oko 50 odsto potrošačke korpe čini hrana, zbog čega se tu može očekivati najveći pritisak na cene, iako inflacija trenutno iznosi oko 2,5 odsto i ostaje u okvirima cilja Narodne banke Srbije.
Stanić je ocenio da je važno da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva, uz napomenu da država ima prostor za intervencije zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i ranijoj fiskalnoj konsolidaciji.
– Mere mogu uključivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu, a njihov obim zavisiće od dubine krize – rekao je Stanić.
On je naveo da Srbija pažljivo prati situaciju u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim izazovima u penzionom sistemu, energetskoj tranziciji i industrijskoj politici.
Na kraju je istakao da Srbija ostaje pouzdan partner, uz ocenu da rast IT sektora, koji učestvuje sa skoro 10 odsto u BDP-u, pokazuje pozitivan trend razvoja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)