Brojne države širom sveta pozdravile su privremeni dvonedeljni prekid vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, ocenjujući ga kao važan korak ka smirivanju tenzija na Bliskom istoku, prenose međunarodni izvori.
Među prvima su reagovale zemlje Azijsko-pacifičkog regiona, uključujući Južnu Koreju, Novi Zeland, Irak, Australiju, Japan i Pakistan.
Ministarstvo spoljnih poslova Južne Koreje izrazilo je očekivanje da će pregovori doneti konkretne rezultate.
– Nadamo se da će pregovori biti uspešno završeni i da će mir i stabilnost na Bliskom istoku uskoro biti obnovljeni, uz slobodnu i bezbednu plovidbu kroz Ormuski moreuz – saopšteno je, prenosi Guardian.
Iz Novog Zelanda stigla je oprezno optimistična reakcija.
– Ohrabrujuće su vesti o prekidu vatre, ali ostaje još mnogo posla kako bi se obezbedio trajan mir – izjavio je portparol tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova Vinston Piter.
Irak je pozvao na nastavak diplomatskih napora, ističući potrebu za rešavanjem uzroka sukoba kroz ozbiljan i održiv dijalog.
Japan je ocenio da primirje predstavlja pozitivan signal i izrazio nadu da će dovesti do konačnog sporazuma između Vašingtona i Teherana. Glavni sekretar japanske vlade Minoru Kihara naglasio je da Tokio podržava deeskalaciju, dok premijerka Sanae Takaiči planira razgovore sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom.
Stručnjaci ukazuju da prekid neprijateljstava donosi olakšanje Japanu, koji značajan deo energije uvozi sa Bliskog istoka preko Ormuskog moreuza.
Takaiči je istovremeno osudila iranske napade, ali je odbila zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da Japan pošalje pomorske snage, pozivajući se na ustavna ograničenja upotrebe sile u međunarodnim sukobima.
Tramp je, s druge strane, kritikovao Japan, Južnu Koreju i Australiju zbog odbijanja da se uključe u sukob.
Pozitivne reakcije zabeležene su i na finansijskim tržištima – japanski indeks Nikei porastao je za 4,8 odsto, dok je južnokorejski Kospi zabeležio rast od 5,6 procenata.
Pad cena nafte dodatno je rasteretio ekonomije koje zavise od uvoza energenata, poput Japana, gde bi produženi sukob mogao da podstakne inflaciju i smanji potrošnju.
Ekonomista Takahide Kiuči iz istraživačkog instituta Nomura ranije je upozorio da bi eskalacija sukoba predstavljala ozbiljan rizik za zemlje koje se oslanjaju na uvoz nafte, uz mogućnost uvođenja mera štednje energije.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)