Centralne banke razmatraju mogućnost povećanja kamatnih stopa u cilju suzbijanja inflacije, ali će takvu odluku doneti tek ukoliko procene da rast cena energije, podstaknut sukobima u Iranu, počinje da se preliva na širi spektar cena.
Kako prenosi Reuters, kreatori monetarne politike suočavaju se sa složenim zadatkom – da u realnom vremenu procene ponašanje kompanija, sindikata i domaćinstava i njihov odgovor na novi energetski šok.
Problem predstavlja činjenica da je takve parametre teško precizno meriti. Iako centralne banke raspolažu brojnim anketama i ekonomskim indikatorima, oni često imaju ograničenja i ne pružaju potpunu sliku.
Od pandemije kovida razvijeni su dodatni analitički alati, ali procena inflacionih očekivanja i dalje u velikoj meri zavisi od interpretacije, a ne isključivo od egzaktnih podataka.
Zbog toga monetarne vlasti pokazuju oprez i izbegavaju odluke zasnovane na pretpostavkama, radije čekajući dodatne dokaze kako bi smanjile rizik od pogrešnih poteza.
U zapisniku sa sastanka od 18. marta, rukovodstvo Banke Kanade navelo je da će zbog globalne neizvesnosti morati više nego inače da se oslanja na procene prilikom određivanja ekonomskog kursa, uz odluku da kamatna stopa za sada ostane nepromenjena.
Predsednik Federalnih rezervi iz Ričmonda Tom Barkin istakao je da nastoji da razume stavove onih koji formiraju cene na tržištu i proceni njihovo poverenje u mogućnost daljeg podizanja cena.
– Pokušavam da procenim njihovo poverenje u moć određivanja cena – rekao je Barkin.
On je dodao da bi povećanje kamatnih stopa moglo uslediti ukoliko dođe do promene inflacionih očekivanja, ali je naglasio da za sada ne vidi jasne signale takvog razvoja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)