Novinska agencija Qazinform objavila je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u dvodnevnoj poseti Kazahstanu na poziv predsednika Kasima Žomarta Tokajeva, ocenjujući da se višedecenijska saradnja dve zemlje razvila u pragmatično partnerstvo zasnovano na stabilnom političkom poverenju i rastućoj ekonomskoj dinamici.
Kako se navodi, posebnu dimenziju bilateralnih odnosa čini lična komunikacija lidera, koja u državama sa viševektorskom spoljnom politikom predstavlja važan instrument za unapređenje dogovora. Agencija podseća da je Vučić 2018. godine odlikovan ordenom “Dostik“ prvog stepena za doprinos jačanju prijateljstva i saradnje, što, kako se ocenjuje, potvrđuje i lični nivo poverenja između šefova država.
Viši stručnjak Instituta za spoljnopolitičke studije pri Ministarstvu spoljnih poslova Kazahstana Valerij Sitenko ističe da dobri odnosi lidera podstiču bilateralnu saradnju. On podseća da je Vučić 2024. godine, nakon posete Tokajeva Srbiji, kazahstanskog predsednika nazvao prijateljem i naglasio njegov doprinos jačanju odnosa u svim oblastima. Prema Sitenkovim rečima, takve formulacije u diplomatskoj praksi ukazuju na uspostavljen lični kanal komunikacije.
Sitenko ocenjuje da kazahstanski pravac zauzima stabilno mesto u spoljnopolitičkoj strategiji Srbije, koja balansira između Evropske unije, Rusije i Kine, te da redovni kontakti na najvišem nivou potvrđuju dugoročnost dijaloga.
Ekonomska saradnja i trgovina
Kazahstansko-srpski odnosi, prema oceni agencije, prelaze iz faze protokolarne saradnje u fazu strukturnog ekonomskog partnerstva. Trgovinska razmena beleži pozitivan trend, uz potencijal izvoza nesirovinske robe vredan više od 500 miliona dolara.
Diplomatski odnosi između dve zemlje uspostavljeni su 10. decembra 1996. godine, a od tada je realizovano šest susreta na najvišem nivou. Važna prekretnica bila je zvanična poseta Tokajeva Beogradu 19. novembra 2024. godine, nakon koje su donete odluke o daljem produbljivanju saradnje.
Prema podacima Ministarstva trgovine i integracija Kazahstana, robna razmena je 2025. godine dostigla 107,7 miliona dolara, što je rast od 7,6 odsto. Izvoz Kazahstana porastao je za 80,4 odsto na 28,6 miliona dolara, dok je uvoz iz Srbije iznosio 79,1 milion dolara, uz pad od 6,1 odsto. Najveći deo kazahstanskog izvoza čine mineralna đubriva, koja učestvuju sa 71 odsto.
Istovremeno, beleži se rast uvoza lekova, aluminijumskih proizvoda, papira i celuloznih vlakana. Uoči Vučićeve posete održani su sastanci nadležnih ministarstava na kojima su razmatrani projekti u energetici, transportu, građevinarstvu i poljoprivredi.
Sitenko navodi da će prioritet biti izrada Mape puta ekonomskih projekata za period 2026–2027, čiju realizaciju će pratiti međuvladina komisija za trgovinsku i ekonomsku saradnju, koja je poslednji sastanak održala 2025. godine u Almatiju.
Investicije i infrastrukturni projekti
Kazahstan je spreman da Srbiji ponudi više od 90 vrsta nesirovinske robe u vrednosti većoj od 500 miliona dolara – od metalurških i petrohemijskih proizvoda do mašinogradnje i agroindustrije, izjavio je ranije zamenik premijera Serik Žumangarin.
Prisustvo srpskih investicija u Kazahstanu ostaje stabilno – od 2008. godine direktne investicije iz Srbije iznosile su 17,4 miliona dolara, registrovano je 11 zajedničkih preduzeća i 47 kompanija sa srpskim kapitalom, od kojih je 37 aktivno.
Saradnja kazahstanske kompanije “Budan“ i srpskog instituta “Zemun Polje“ traje gotovo tri decenije, a danas 85 odsto zasada kukuruza u Kazahstanu čine hibridi razvijeni u okviru tog partnerstva. Srbija učestvuje i u razvoju suncokreta preko kompanije NS Seme, dok je “Energoprojekt-Visokogradnja“ realizovala infrastrukturne projekte, uključujući objekte metroa u Almatiju i skladišta nafte.
Geopolitički i transportni značaj
Vodeći stručnjak Kazahstanskog instituta za strateške studije Ali Mukhambet ističe da investiciona privlačnost ima obostrani karakter – Kazahstan kao najveća ekonomija Centralne Azije, a Srbija kao industrijski i logistički centar Balkana sa sporazumima o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i drugim državama.
Posebnu ulogu ima Transkaspijska međunarodna transportna ruta – takozvani Srednji koridor – kroz koju Kazahstan vidi Srbiju kao potencijalni distributivni centar za Balkan. Prema oceni stručnjaka, geografski položaj Srbije i razvijena infrastruktura omogućavaju diverzifikaciju kazahstanskih izvoznih ruta ka Evropi.
Dodatni podsticaj saradnji daje i uvođenje direktne avio-linije Astana–Beograd od novembra 2025. godine.
Spoljnopolitička usklađenost
Kazahstan i Srbija svoju spoljnu politiku grade na principima viševektorskog pristupa i ravnoteže. Beograd je podržao inicijative Astane, uključujući predsedavanje OEBS-om, organizaciju EXPO 2017 i izbor Kazahstana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN za period 2017–2018, dok Kazahstan dosledno podržava teritorijalni integritet Srbije.
Prema oceni Sitenka, strateški interesi dve zemlje se poklapaju u očuvanju mira, teritorijalnog integriteta i mirnom rešavanju sporova. On ističe da, u uslovima rastućih globalnih tenzija, uloga srednjih sila dobija na značaju.
Qazinform navodi i da su međuparlamentarne veze važan segment saradnje – u Narodnoj skupštini Srbije postoji grupa prijateljstva sa Kazahstanom, dok u parlamentu Kazahstana deluje grupa za saradnju sa Srbijom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)