Kako je klub sa stadionom od 8.000 mesta sa severa Evrope i prihodom od oko 30 miliona evra godišnje stigao do osmine finala Lige šampiona izbacivši italijanskog giganta Inter. To je klub koji igra u gradu koji se nalazi na 16 sati vožnje od Osla i kojem je najbliže veće mesto udaljeno oko osam sati. Koliko je to veliki uspeh pokazuje podatak da Bode kao grad ima isti broj stanovnika kao na primer jedan Pirot ili Kikinda.
Ovdašnja javnost ga je upoznala tokom dve utakmice koju je norveški klub odigrao protiv Crvene zvezde u plej-ofu za Ligu šampiona pre dve godine. Bode Glimt je ispao, ali ga to nije sputalo. Evo ga u osmini finala sa fudbalskim aždajama.
Kakvo je to čudo zapravo – da “mali” klub napravi veliki uspeh pobedivši Inter, najbolje oslikava podatak da bi skoro svi stanovnici grada Bodea mogli da stanu na stadion “Rajko Mitić”.
I dalje su “tačka na mapi” evropskog fudbala tj. mesto koje rivali traže prstom, pomerajući ga sve severnije, gde u decembru dnevno svetlo traje 56 minuta, a u julu sunce gotovo da ne zalazi.
Bode se nalazi 200 kilometara u Arktičkom (polarnom) krugu, gde tokom zime gotovo da nema dnevne svetlosti. Oslo je udaljen 16 sati vožnje, a najbliži veći grad najmanje osam. Ipak, uprkos mnogim hendikepima, u poslednjih šest godina događa se nešto neverovatno.
Norveški klub je veći deo svoje istorije proveo van elite, a do 1971. godine nije mu bilo ni dozvoljeno da se takmiči za ulazak u prvu ligu zbog logističkih poteškoća.
Donedavno je važio za takozvani “jo-jo klub”, koji stalno ispada i vraća se u elitu. I kada je igrao u najvišem rangu, imao je jedan od najmanjih budžeta.
Ipak, sve se okrenulo posle reorganizacije unutra kluba. Bode je osvojio četiri od poslednjih šest titula u Norveškoj i postao suvereni vladar lige.
Prošle godine su pobedili Olimpijakos u osmini finala Lige Evrope, a potom eliminisali i Lacio u četvrtfinalu, postavši prvi norveški tim u istoriji koji je stigao do polufinala nekog velikog evropskog takmičenja.
U dvomeču su zaustavljeni od kasnijeg osvajača trofeja, Totenhema, ali njihov meteorski uspon već je bio poređen sa čudom Lestera i osvajanjem Premijer lige 2016. godine.
Zašto? Zato što je klub, osnovan 1916. godine, čekao čak 104 godine da osvoji prvu titulu šampiona Norveške, što je uspeo 2020.
Potom su titulu odbranili 2021, bili vicešampioni 2022, osvojili treću krunu 2023, četvrtu 2024, a u sezoni 2025. bili su drugoplasirani tim iza Vikinga.
Inače, Bode je grad u kome je klub osnovan i po kome nosi prvi deo imena, dok “Glimt”, što znači “sjaj”, predstavlja njihov nadimak – otuda i puno ime kluba, Bode Glimt.
Evropske odiseje i Murinjo pognute glave
U svojoj prvoj ozbiljnoj evropskoj sezoni, 2021/22, Bode Glimt je stigao do četvrtfinala Lige konferencije. U grupnoj fazi su deklasirali Romu Žozea Murinja rezultatom 6:1, a zatim u nokaut fazi eliminisali Seltik ukupnim rezultatom 5:1.
Ironično, na kraju ih je zaustavila upravo Roma, u veoma napetom dvomeču.
Ove sezone Bode je pobedio Mančester siti, Atletiko Madrid, igrao nerešeno sa Dortmundom i Totenhemom.
Razloga za uspon ima više. Jedan je zlatna generacija igrača iz omladinske škole, poput Jensa Haugea i Patrika Berga, koji su stasali neposredno pre prve titule.
Drugi je sama geografija – ekipe sa juga Evrope teško se privikavaju na uslove koji vladaju u ovom gradu, dok većinu tima Bodea čine fudbaleri sa severa Norveške, mnogi iz samog grada.
Treći faktor je stil igre koji je nametnuo trener Kjetil Knutsen – ofanzivan, sa visokim presingom. Upravo taj stil, po mišljenju igrača, ne bi bio održiv bez i psihološkog rada na treninzima koji je postao temelj klupske filozofije.
Tajna uspeha
Došlo je do potpune promene mentaliteta nakon ispadanja iz lige 2016. godine, pisali su norveški mediji. Usledile su duboke reforme u upravljačkoj strukturi i nova klupska filozofija.
Angažovan je bivši norveški vojni pilot kao psiholog, kako bi se povratilo samopouzdanje igrača i zaposlenih.
Za pomoćnika trenera 2017. doveden je stručnjak iz nižih liga, koji je već 2018. postao šef struke i započeo izgradnju tima po jasnim principima od kojih nikada nije odstupio.
Prosečna poseta tada je bila između 2.000 i 3.000 gledalaca. Danas više od 7.000 ljudi prati svaku domaću utakmicu, što je oko 15 odsto ukupnog stanovništva grada (približno 53.000 ljudi).
Klupska filozofija evoluirala je od strogog pravila da se nikada ne troši više nego što se ima, preko pametne trgovine igračima, do ulaganja u inovacije i razvoj.
Geografska pozicija, specifičnost koja ih izdvaja, pretvorena je u prednost, jer gostujućim ekipama nije lako da igraju u ovom gradu na veštačkoj podlozi.
Priča o Bode Glimtu nije samo fudbalska bajka. To je primer kako disciplina, pametno upravljanje i ulaganje mogu da nadomeste nedostatak novca i veličinu tržišta.
Možda su po veličini mali, ali po organizaciji, kulturi i ambiciji, počinju da deluju kao pravi evropski velikan.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)