Strepeli su u Partizanu od gostovanja u Surdulici, svesni da su tim i klub dobrano poljuljani protekle sedmice, a Radnik, u zao čas, pod vođstvom Marka Jakšića tvrd orah svakom timu u Superligi. Nisu ipak imali previše razloga, iako su duel počeli iz minusa, jer su uspeli da pobede Surduličane sa 3:1 i tako, bar na trenutak, ugase požar. Poveo je domaćin u ranoj fazi golom Sadika Abubakara, izjednačio iz nehata Haris Hajdarević autogolom, da bi do poluvremena Demba Sek sa dva gola u potpunosti nokautirao protivnika i za trenutak doveo crno-bele na prvu poziciju na tabeli. Gol utehe za Radnik doneo je u nadoknadi utakmice Mateja Gašić, ali nije bilo dovoljno vremena da domaćin dođe do boda.
Pod velikim pritiskom je bio Partizan, pa i trener Nenad Stojaković posle kiksa u prvom prolećnom kolu sa Radničkim iz Niša, te sedmice koja je potom donela previranja u klubu, pokušaj smene šefa struke, nesuglasice čelnika i Solomonsko rešenje, ali je rezultatski dobro odgovorio motivisanoj ekipi Radnika. Bar u prvih 45 minuta.
Igrački, pak – i te ne tako sjajno. Pogotovo u uvodu utakmice, u kojoj su debitovali Stefan Mitrović i Saša Zdjelar, a koja je po crno-bele krenula kao sa okovima na nogama, upravo kao posledicom svega navedenog.
Mučio se Partizan u organizaciji igre, insistirajući da napade započinje iz poslednje linije, no, pritisak Radnika nikako nije uspevao da “reši”, te su crno-beli grešili, paničili, gubili loptu u zonama u kojima je rival zatim bio opasan.
Dodatno breme je doneo rano primljen gol iu to iz prekida, gde se Stojakovićev tim takođe mučio, ali je kapitulaciji, pored lošeg branjenja, doprinela i greška golmana Miloševića u proceni. Bio je to peti minut, Pejović je centrirao iz ugla na drugu stativu, Milošević podleteo, a Kostić ostao sam sa dvojicom igrača Radnika, od kojih se najbolje snašao Sadik Abubakar pogodivši glavom za 1:0.
Nije delovalo obećavajuće po goste, Radnik je kidisao iz napada u napad, ali je pokazivao i značajne manjkavosti u defanzivnoj tranziciji, kao posledici presinga na polovini crno-belih.
Upravo iz jednog takvog napada, uz veliku dozu sreće, Partizan je došao do izjednačenja već u osmom minutu. U jeku napada domaćina, jednu kontru je povukao Demba Sek, koji se našao na levoj strani, umakao čuvarima i pokušao da centrira ka saigračima, ali je loše intervenisao Haris Hajdarević, koji je pogodio svoju mrežu – 1:1.
Spasavao se Partizan i posle toga, odnosno spasavao ih je golman Milošević, čija odbrana je, posle akcije Jovanovića i udarca glavom Stojanovića, sprečila novu kapitulaciju i “nazidala” promil samopouzdanja timu. Radnik je i dalje imao loptu u posedu, napadao, tražio način da vrati prednost, a Partizan vrebao polukontre i kontre.
U 19. minutu je jedan takav napad doneo dobar udarac Dragojevića, a u 24. preokret i vođstvo crno-belima. Tekao je napad crno-belih koji nije mnogo obećavao, lopta je došla do Dembe Seka, koji je, u želji da “mekano” centrira zbubio Tremulea i golmana Ranđelovića, ostavivši ih bez reakcije – 1:2.
Od tog trenutka je Radnik počeo igrački da tone, iako je tražio igru, nije želeo da se povlači, dok je Partizan “ustajao”. Mic po mic, ali jeste. Domaćini više nisu bili ni izbliza opasni kao na početku duela, napadi su im usporeni, opasne situacije svedene na minimu, ali nisu ni crno-beli srljali, jer naprosto – nisu morali.
Čekali su prostor, greške, priliku da dođu do novog gola i dočekali u 33. minutu, posle sjajnog odigravanja Andreja Kostića iz prve ka Debma Seku, na sredini terena, posle čega se krilni napadač stuštio, ušao u kazneni prostor i pogodio pored dva igrača Radnika – 1:3. Bio je to Sekov dan slave, pošto je dva puta pogodio i asistirao za ubedljivo vođstvo svog tima.
Meč je poprimio drugačiji tok, Partizan je delovao smirenije do završnice prvog dela, u kojoj je posle akcije Kostića i Dragojevića mogao da stavi tačku. Ipak, Ranđelović je paradom spasao viđen gol i donekle se iskupio za neke propuste u prvih 45 minuta.
Posle pauze Radnik je na teren izašao da trojicom novih fudbalera, jer trener Jakšić očito nije bio zadovoljan reakcijama njegovog tima, pogotovo posle vođstva.
Izzazvalo je reakciju utoliko što je tim iz Surdulice bio daleko konkretniji na terenu od Partizana, ali nedovoljno opasan da se vrati u meč. Čak i u momentima kada je gost statičnom igrom samo branio sopstveni gol, ne pokušavajući da uzvrati Radniku.
Prvih desetak minuta nastavka nije bilo ozbiljnih dešavanja, sem jalove inicijative domaćina, a onda je pritisak Radnika počeo da raste iz napada u napad. U međuvremenu Stojaković je izvršio i promene, jedna – Milićeva, bila je silom prilika, usled povrede, Ugrešićeva i Kostićeva (Andrej) taktičke prirode.
Sve je to verovatno uticalo na utisak koji je ostavljao Partizan, koji se povijao pred napadima agresivnih domaćina, branio u niskoj zoni i spasavao odbranama golmana Miloševića. Gašić i Ajuba su u samo nekoliko sekundi bili u velikim prilikama za Radnik, nešto kasnije u dobroj poziciji je bio i Hajdarević i nije mirisalo na dobro, pa je Stojaković ponovo menjao (na terenu Natho i Đurđević).
Nije ipak uspevao Partizan da se poveže, delovao je kao tim koji nema nikakvi ideju na terenu, sem one da sačuva prednost stečenu u prvih 45 minuta. Crno-beli do same završnice nisu prišli golu Radnika, nisu zapretili, niti odigrali makar smislen napad koji bi ugrozio domaćina. Ali, jeste Radnik, koji je preko Mateje Gašića stigao do drugog gola, međutim, nije imao vremena da ozbiljnije zapreti za eventualni remi protiv Parnog valjka.
Pljusak u završnici utakmice olakšao je Partizanu odbranu kapitala, koji će privremeno smiriti tenzije u Humskoj. Možda…
BONUS VIDEO:
Komentari (0)