Od 5. februara 2026. godine Novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START), što znači da je poslednji preostali bilateralni dogovor koji je ograničavao nuklearne arsenale Sjedinjenih Američkih Država i Rusije zvanično istekao. Time je započeo prelomni i izuzetno opasan period za globalnu bezbednost, jer se svet prvi put od vrhunca Hladnog rata suočava sa situacijom u kojoj ne postoje proverljiva ograničenja za dva najveća nuklearna arsenala na planeti.
Sporazum Novi START potpisali su 2010. godine u Pragu tadašnji predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev. Njime je broj raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava na svakoj strani ograničen na 1.550, što je predstavljalo smanjenje od gotovo 30 odsto u odnosu na ograničenja utvrđena 2002. godine.
Bez naslednog sporazuma, rizik od nekontrolisane trke u naoružanju veći je nego u bilo kom trenutku od Kubanske raketne krize šezdesetih godina. Izostanak inspekcija, razmene podataka i međusobnih ograničenja mogao bi dodatno da uruši poverenje, poveća mogućnost pogrešnih procena i podigne tenzije, naročito u kontekstu postojećih sukoba, poput rata u Ukrajini i vrlo mogućeg američkog napada na Iran. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ocenio je da je reč o “teškom trenutku“ za međunarodni mir, upozorivši da se svet suočava sa najvećim rizikom od upotrebe nuklearnog oružja u poslednjih nekoliko decenija. U tom kontekstu, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev zlokobno je poručio da “zima dolazi“, aludirajući na mogućnost nuklearne zime.
Istek Novog START-a nije samo tehničko pitanje, već odraz dubokih geopolitičkih podela. Rusija je još 2023. godine suspendovala učešće u sporazumu, kao razlog navodeći američku podršku Ukrajini i sankcije Moskvi, dok su Sjedinjene Države odbile da pregovaraju o direktnoj zameni bez uključivanja Kine. Peking se, kao rastuća nuklearna sila, prema procenama približava arsenalu od 1.500 bojevih glava do 2035. godine. Kritičari u Vašingtonu smatraju da je insistiranje na Kini izgovor za izbegavanje novih ograničenja, jer se Novi START u nekim krugovima smatrao zastarelim i previše restriktivnim za američke planove modernizacije. Bez tog sporazuma, i Rusija i SAD sada imaju slobodne ruke da prošire svoje arsenale, što podseća na najopasnije faze nuklearne trke iz 20. veka.
Kontrola nuklearnog naoružanja bila je jedan od stubova međunarodne diplomatije od samog nastanka atomske ere. Sporazumi zaključivani od pedesetih do druge decenije 21. veka predstavljali su teško stečen napredak u ograničavanju nuklearne pretnje. Zahvaljujući njima, globalni arsenal smanjen je sa vrhunca od više od 70.000 bojevih glava osamdesetih godina na oko 12.000 danas, pri čemu SAD i Rusija poseduju oko 80 odsto tog naoružanja. Međutim, povlačenje iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) 2019. godine, a sada i istek Novog START-a, ukazuju na opasan zaokret. Tome se pridružuje i Sporazum o zabrani nuklearnog oružja iz 2021. godine, koji formalno zabranjuje nuklearno naoružanje, ali ga države koje ga poseduju ignorišu.
Rusko “egzotično“ nuklearno oružje
Period posle Novog START-a dodatno zabrinjava zbog razvoja novih sistema koje je teško neutralisati. Rusija je ubrzala rad na oružjima poput krstareće rakete na nuklearni pogon 9M730 “Burevestnik“ (NATO oznaka SSC-X-9 “Skajfol“), koja teoretski ima neograničen domet i može dugo da ostane u letu, leteći nisko i izbegavajući odbranu. Testiranja iz 2025. godine potvrdila su njen potencijal, ali su otvorila i strahove od “letećeg Černobilja“ zbog radioaktivnog pogona.
New Horizon TV
Jednako zabrinjava i sistem “Posejdon“, nuklearno pogonjeno i nuklearno naoružano bespilotno podvodno vozilo, dizajnirano da izazove radioaktivne cunamije duž neprijateljskih obala i učini ogromna područja nenastanjivim. Sa navodnom brzinom do 185 kilometara na sat i mogućnošću delovanja na dubinama do 1.000 metara, ovaj sistem bi mogao da zaobiđe klasičnu odbranu i posluži kao oružje za uzvratni udar. Ova “superoružja“, koja je ruski predsednik Vladimir Putin prvi put predstavio 2018. godine, ukazuju na rusku težnju ka asimetričnoj prednosti u uslovima raspada međunarodnih sporazuma.
Eskalacija trke: Američki plan “Zlatna kupola“
Dodatni podsticaj novoj trci u naoružanju daje američka inicijativa “Zlatna kupola“, najavljena 2025. godine. Reč je o višeslojnom sistemu protivraketne odbrane koji bi trebalo da zaštiti teritoriju SAD od svih pretnji, uključujući interkontinentalne balističke rakete iz Rusije i Kine. Projekat, koji podseća na neuspelu Reganovu Stratešku odbrambenu inicijativu (“Ratovi zvezda“), predviđa svemirske senzore, presretače i integrisane mreže, uz procenjenu cenu veću od 500 milijardi dolara.
The Wall Street Journal
Dok zagovornici tvrde da takav sistem jača odvraćanje, kritičari upozoravaju da on narušava stratešku stabilnost i podstiče protivnike da razvijaju ofanzivna sredstva, poput hipersoničnih projektila, kako bi probili odbranu. Rusija i Kina već su navele američku raketnu odbranu kao razlog za širenje svojih arsenala.
Izrael i politika nuklearne nejasnoće
Globalnu zabrinutost dodatno pojačava i izraelski, neprijavljeni nuklearni arsenal, koji se procenjuje na oko 90 bojevih glava i razvijan je van okvira Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Politika “namerne dvosmislenosti“, kojom Izrael niti potvrđuje niti negira posedovanje nuklearnog oružja, omogućila je zadržavanje odvraćanja bez formalne kontrole, uključujući i odbijanje inspekcija Međunarodne agencije za atomsku energiju. Ovakav pristup destabilizuje Bliski istok, podstiče sumnje i trku u naoružanju kod rivala poput Irana i dodatno komplikuje napore u oblasti neširenja, upozoravaju stručnjaci. Kritičari ukazuju i na dvostruke standarde SAD, koje ignorišu izraelski arsenal dok vrše pritisak na druge zemlje.
Zašto SAD odbijaju novi bilateralni sporazum
Odbijanje Vašingtona da pregovara o novom bilateralnom sporazumu sa Moskvom zasniva se na zahtevu za trilateralni okvir koji bi uključio i Kinu, čiji se nuklearni rast vidi kao dugoročno veća pretnja. Američki zvaničnici, među njima i državni sekretar Marko Rubio, smatraju da je svaki sporazum bez Pekinga unapred prevaziđen. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da takav stav zanemaruje činjenicu da je Novi START deceniju i po uspešno održavao stratešku ravnotežu i da odsustvo dijaloga vodi svet bliže katastrofi.
Za krah poslednjeg sporazuma Vašington je više puta optuživao Moskvu, navodeći da uskraćuje inspekcije ruskih nuklearnih postrojenja. Administracija Donalda Trampa je čekala da on istekne sa očiglednom ravnodušnošću. Sam predsednik SAD je olako odbacio zastrašujuću perspektivu sveta bez ikakvih nuklearnih ograničenja.
– Ako ističe, neka ističe – rekao je Tramp u januaru, sugerišući da bi se u budućnosti mogao postići bolji dogovor.
Uspon kineske nuklearne sile
U senci isteka Novog START-a, ubrzana kineska nuklearna ekspanzija postaje jedan od ključnih pokretača nove globalne trke u naoružanju. Kina je decenijama sledila doktrinu “minimalnog odvraćanja“, sa relativno malim arsenalom dovoljnim samo za uzvratni udar. Međutim, pod vođstvom predsednika Si Đinpinga, Peking je promenio kurs.
Kineski nuklearni program započeo je šezdesetih godina prošlog veka, kada je 1964. godine detonirana prva atomska bomba u okviru Projekta 596. Tokom narednih decenija Kina je zadržala politiku “ne prve upotrebe“ i mali arsenal, procenjen na 200–300 bojevih glava do 2010-ih, fokusiran na preživljavanje, a ne nadmoć. Ta politika bila je u skladu sa obavezama iz NPT-a, kojem se Kina pridružila 1992. godine.
OXIDER
Preokret je nastupio krajem 2010-ih, uz ubrzanje vojne reforme. Do 2020. godine arsenal je i dalje bio oko 300 bojevih glava, ali su satelitski snimci otkrili izgradnju stotina novih silosa za rakete u zapadnoj Kini. To je nagovestilo prelazak ka snažnoj nuklearnoj trijadi – kopnenim interkontinentalnim balističkim raketama, podmorničkim raketama i strateškim bombarderima. Ova transformacija prikazana je i na velikim vojnim paradama, poput obeležavanja Dana pobede 2025. godine, kada su predstavljeni sistemi sposobni da dosegnu teritoriju SAD, uključujući raketu DF-41 i podmorničku balističku raketu JL-3.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)