Godinu dana nakon teškog zločina, kada je 34-godišnja žena iz Hrvatske bacila svoju ćerku u reku Savu, Županijski sud u Zagrebu objavio je nepravosnažnu presudu optuženoj majci. Telo devojčice nađeno je 25. marta prošle godine u Beogradu.
Sud ju je proglasio krivom i osudio na 15 godina zatvora, uz izricanje mere obaveznog psihijatrijskog lečenja, dok će i po izlasku iz zatvora biti pod pojačanim nadzorom. Odlukom suda produžen joj je istražni pritvor, a optužena danas nije dovedena na izricanje presude.
U obrazloženju presude navodi se da je “ubila dete koje joj je verovalo kao majci“, ali da u njenom postupanju više nema elemenata podmuklog načina izvršenja krivičnog dela. Obrazlažući odluku, sudija je istakla da je majka priznala da je ubila ćerku, opisujući kako je automobilom došla do korita Save, ušla u reku sa detetom i ispustila ga. Utvrđeno je da je dete imalo teškoće u razvoju, ali da formalna dijagnoza nije bila postavljena.
Tokom postupka ispitivano je pitanje uračunljivosti optužene, odnosno da li je u trenutku izvršenja dela razumela svoje postupke. Psihijatri su potvrdili da je bila smanjeno uračunljiva zbog teške depresivne reakcije izazvane bolešću deteta i neuspešnim lečenjem.
Kako je navedeno, bila je uključena u brojne programe, ali se na kraju suočila sa činjenicom da ima autistično dete, što je uticalo na njeno psihičko stanje. Sud je, međutim, zaključio da je i pored toga bila svesna svojih postupaka i da je razumela da oduzima život svom detetu. Kao prelomni trenutak naveden je jedan odlazak u igraonicu, kada dete nije reagovalo na njene pozive.
Tokom postupka svedočili su suprug, sestra, roditelji, kao i zaposleni u igraonici, a analizirani su i video-snimci sa tog mesta.
Utvrđeno je da je imala rizičnu trudnoću, a da je, kada je dete imalo 18 meseci, primetila zaostajanje u razvoju. Zbog toga je dala otkaz i u potpunosti se posvetila brizi o detetu, vodeći ga na brojne programe i sama radeći sa njim kao terapeut. Ipak, prema zaključku suda zasnovanom na svedočenjima, stanje deteta se nije poboljšavalo, već je u nekim segmentima čak nazadovalo, što je kod majke izazivalo stalno preispitivanje i sve teže psihičko stanje.
Postala je anksiozna, povučena i izrazito negativna, uverena da nije dobra majka. Zapustila je sebe, ali je istovremeno neprestano tražila savete, sve više se zatvarajući u sopstveni svet. Imala je i zdravstvene probleme, a iako su joj lekari savetovali da potraži pomoć psihijatra, to nije učinila. Vremenom je, kako je navedeno, postala i suicidalna.
Porodica je pokušavala da joj pomogne i da dopre do nje, a za 16. januar, dan nakon ubistva, bio joj je zakazan pregled kod psihijatra. Sestri je 14. januara rekla da uzme njenog sina kod sebe, jer ona više ne može da brine o njemu. Smatrala je da će izdržati do zakazanog termina kod lekara.
Na dan zločina, 15. januara, bila je u Centru za socijalni rad kako bi zatražila pomoć i raspitivala se da li dete ima autizam. Oko 11.30 časova napustila je Centar, potom otišla u igraonicu, gde je boravila do 15 časova.
Zaposleni u igraonici su svedočili da im je delovala malodušno, dok su snimci pokazali da je dete sve vreme pratila u stopu. U 15.14 otišla je do reke Save i ispustila dete u vodu, a u 16.11 časova pozvala je policiju i prijavila da je ubila dete.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)