Evropska unija i Merkosur u subotu su potpisali dugo očekivani trgovinski sporazum, čime je ozvaničen jedan od najvećih slobodnotrgovinskih ugovora na svetu, nakon više od 25 godina pregovora i brojnih političkih zastoja.
Ceremoniji potpisivanja u Asunsionu, Paragvaj, prisustvovali su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antoniu Kosta, zajedno sa liderima Merkosura iz Argentine, Urugvaja i domaćina, Paragvaja. Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva, ključni zagovornik sporazuma, nije prisustvovao, već je delegirao učešće svom ministru spoljnih poslova.
– Ovaj sporazum šalje snažnu poruku svetu. On odražava jasnu i promišljenu odluku. Biramo fer trgovinu umesto tarifa, biramo produktivno, dugoročno partnerstvo – izjavila je fon der Lajen na ceremoniji potpisivanja.
Merkosur, koji je skraćenica za Južno zajedničko tržište, osnovale su kao regionalni trgovinski sporazum 1991. godine Argentina, Brazil, Urugvaj i Paragvaj.
Sporazum između EU i Merkosura trebalo bi da stvori najveću svetsku zonu slobodne trgovine, koja će obuhvatiti oko 700 miliona ljudi i, kako je ranije saopštila Evropska komisija, biće najveća te vrste na svetu.
Kako se navodi plan je da se u velikoj meri ukinu carine i trgovinske barijere između EU i zemalja Merkosura. Više od 90 odsto tarifa na izvoz EU biće postepeno ukinuto, otvarajući nova tržišta za evropske proizvođače, posebno u industrijskim sektorima.
Evropska komisija procenila je da bi sporazum mogao da poveća godišnji izvoz EU u Južnu Ameriku do 39 odsto, odnosno 49 milijardi evra, čime bi se podržalo više od 440.000 radnih mesta širom Evrope.
Posebno velike mogućnosti se vide za automobilsku, mašinsku i farmaceutsku industriju, a EK je, kako bi ublažila trenutne proteste poljoprivrednika protiv planirane zone slobodne trgovine nedavno sastavila dodatne ekonomske zaštitne klauzule.
U slučaju štetnog povećanja uvoza iz zemalja Merkosura ili prekomernog pada cena za proizvođače iz EU, mogu brzo da se primene protivmere, što bi dovelo do privremene suspenzije carinskih pogodnosti.
Posebno intenzivno praćenje planirano je za uvoz proizvoda kao što su govedina, živina, pirinač, med, jaja, beli luk, etanol, agrumi i šećer.
Potpisivanje predstavlja završetak teške političke borbe unutar EU, koja je svoj poslednji korak prešla prošle nedelje kada su države članice odobrile sporazum kvalifikovanom većinom, nakon niza poslednjih ustupaka. Francuska, Poljska, Austrija, Irska i Mađarska bile su protiv sporazuma, dok se Belgija uzdržala.
Sada pažnja prelazi na proces ratifikacije.
Sporazum još mora da odobre Evropski parlament i nacionalni parlamenti sa obe strane Atlantika, gde se očekuje da će opozicija – naročito iz poljoprivrednih sektora – ostati snažna.
Zemlje Merkosura, sa svoje strane, dobiće veći pristup tržištu EU za poljoprivredne proizvode, uz stroge kvote koje štite osetljive evropske sektore poput govedine i živine.
Fon der Lajen je sporazum predstavila kao stratešku pobedu, navodeći da jača trgovinu zasnovanu na pravilima u trenutku rastuće geopolitičke fragmentacije. Zvaničnici EU ga vide i kao način da se povrati uticaj u Latinskoj Americi, usled pojačane konkurencije Kine i neizvesnosti u američkoj trgovinskoj politici.
Međutim, sporazum je postignut uz visoku političku cenu.
Kako bi pridobila skeptične vlade, Komisija je obećala dodatnu pomoć za evropske poljoprivrednike u iznosu od 45 milijardi evra, ublažavajući otpor zemalja zabrinutih zbog jeftinih uvoza koji bi mogli da ugroze domaće proizvođače.
Francuski predsednik Emanuel Makron istakao se kao jedan od najznačajnijih gubitnika ovog sporazuma. Uprkos kontinuiranim naporima da blokira ili odloži sporazum, pozivajući se na pritiske francuskog poljoprivrednog sektora, Pariz nije uspeo da formira blokirajuću manjinu. Italija je na kraju podržala sporazum nakon što je obezbedila garancije i finansijske obaveze za svoje poljoprivrednike.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)