Ćutanje NATO-a povodom pretnji bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da bi mogao da preuzme Grenland izazvalo je zabrinutost u evropskim prestonicama, koje strahuju da Alijansa ne uspeva da zaštiti prava Danske, piše Financial Times.
NATO se do sada nije javno oglasio kako bi potvrdio teritorijalni integritet i suverenitet Danske i Grenlanda, niti je odgovorio na Trampove izjave o ambicijama prema ovom velikom arktičkom ostrvu, koje je deo Kraljevine Danske. Takav stav, prema navodima lista, izazvao je nezadovoljstvo među evropskim članicama koje nastoje da očuvaju jedinstven front i ublaže transatlantske tenzije, za razliku od Evropske unije koja je otvoreno stala uz Kopenhagen.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji važi za političara sa dobrim odnosima sa Trampom, do sada se nije značajnije oglašavao o ovom bezbednosnom pitanju, iako su pojedine zemlje, među kojima i Francuska, predlagale jače prisustvo Alijanse na Grenlandu.
Evropski zvaničnici priznaju da ključna uloga SAD u NATO-u ograničava mogućnosti reakcije, ali upozoravaju da izostanak javnog stava Alijanse može dodatno ojačati utisak da Tramp može nekažnjeno da vrši pritisak na saveznike i koristi evropsku bezbednosnu zavisnost od Vašingtona.
– Pošto je reč o zemljama koje su sve članice NATO-a, Alijansa bi trebalo da pokrene ozbiljnu raspravu kako bi se smanjio pritisak oko ovog pitanja – izjavila je italijanska premijerka Đorđa Meloni, naglašavajući da debata mora da se vodi u okviru NATO-a.
Tramp je ranije optužio Dansku da nedovoljno ulaže u bezbednost Grenlanda, tvrdeći da u regionu raste prisustvo ruske i kineske mornarice, dok je Bela kuća navela da je vojna opcija “jedna od mogućnosti“, pored kupovine ili drugih načina preuzimanja kontrole.
Takve izjave, prema ocenama diplomata, predstavljaju ozbiljan izazov za NATO, jer bi eventualni pokušaj aneksije ili vojne akcije značio sukob dve članice Alijanse i doveo u pitanje član 5 o kolektivnoj odbrani.
– Oni su upadljivo tihi. Rute je trebalo da bude osoba na koju Evropa može da se osloni u komunikaciji sa Trampom, ali ne i da bude ovako nevidljiv – rekao je jedan zvaničnik EU.
Danska je tokom većeg dela prošle godine nastojala da pitanje Grenlanda drži po strani, bez javnih reakcija na Trampove izjave, ali je ta strategija nedavno napuštena. Premijerka Mete Frederiksen poručila je da je Tramp „ozbiljan“ u nameri da preuzme Grenland i upozorila da bi američki napad na drugu članicu NATO-a značio kraj postojećeg poretka u Alijansi.
Danski poslanici pozvali su NATO da se aktivnije uključi, a pojedini su zatražili pokretanje konsultacija po članu 4 Severnoatlantskog ugovora, koji se odnosi na pretnje bezbednosti članica.
U međuvremenu, lideri Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije izdali su zajedničko saopštenje sa Danskom, ističući da neće prestati da brane principe suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica.
NATO je saopštio da se razgovori vode diplomatskim kanalima. Portparolka Alijanse Alison Hart navela je da generalni sekretar “blisko sarađuje sa liderima i visokim zvaničnicima s obe strane Atlantika“, dok je sam Rute izjavio da deli zabrinutost SAD zbog ruskih i kineskih aktivnosti na Arktiku i da je potrebno jačanje bezbednosti tog regiona.
Komentari (0)