Nekoliko ljudi je poginulo u nemirima u Iranu, saopštila je iranska novinska agencija i grupa za ljudska prava, nakon što su najveći protesti u zemlji u poslednje tri godine zbog rasta inflacije izazvali nasilje u nekoliko provincija.
Poludržavna novinska agencija Fars, pozivajući se na “izvor upoznat sa događajima“, izvestila je da je nekoliko ljudi poginulo u sukobima između policije i, kako je navela, naoružanih demonstranata u Lordegonu, u zapadnom Iranu.
Grupa za ljudska prava Hengav takođe je izvestila o smrtnim slučajevima u Lordegonu, navodeći da su snage bezbednosti pucale na demonstrante, ubivši i ranivši nekoliko njih.
Sukobi u Lordegonu u četvrtak, zajedno sa izveštajima o poginulim pripadnicima bezbednosnih snaga tokom noći i još jednom demonstrantu koji je poginuo u sredu, predstavljaju značajnu eskalaciju nemira koji su se proširili Iranom otkako su vlasnici prodavnica počeli da protestuju u nedelju.
Protests continued well into the night inside Iran, as seen here in 1. Isfahan 2. smashing down gates of a governmental building in Fars province and 3. the seizure and burning of a Basij headquarters in Asadabad, Hamadan last night. Most significantly however in 4. Baghmalek,… pic.twitter.com/OVCRfLXwbx
— Omid Djalili (@omid9) January 1, 2026
Nemiri dolaze u kritičnom trenutku za iranske klerikalne vladare, jer zapadne sankcije pogađaju ekonomiju pogođenu inflacijom od 40 procenata i nakon izraelskih i američkih vazdušnih napada u junu na nuklearnu infrastrukturu zemlje i vojno rukovodstvo.
Eskalacija protesta
Teheran je odgovorio na nemire ponudom za dijalog, u očiglednom pomiriteljskom gestu praćenom bezbednosnim odgovorom. Portparolka vlade Fatemeh Mohadžerani rekla je u četvrtak da će vlasti održati direktne razgovore sa predstavnicima sindikata i trgovaca, bez navođenja detalja.
Trgovci, vlasnici radnji i studenti na brojnim iranskim univerzitetima protestuju danima, zatvarajući glavne pijace. Vlada je u sredu zatvorila veći deo zemlje, proglasivši praznik zbog hladnog vremena.
Vlasti su poslednjih godina suzbijale proteste zbog pitanja koja se kreću od visokih cena, suše, ženskih prava i političkih sloboda, često uz jake mere bezbednosti i hapšenja.
Međutim, predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je zamolio ministra unutrašnjih poslova da sasluša “legitimne zahteve“ demonstranata.
Komentari (0)