Diplomate u NATO-u i Evropskoj uniji spremaju se za to da Kipar, vojno neutralna zemlja, u januaru preuzme predsedavanje Savetom EU, u trenutku kada se pitanja odbrane nalaze na vrhu evropske agende.
Glavni razlog za zabrinutost jeste činjenica da Kipar ima dugotrajne tenzije sa Turskom i da, u savezu sa Grčkom, blokira otvaranje vrata bližoj vojnoj saradnji između EU i Ankare, piše Politico.
– Veoma smo zabrinuti da će Kipar dozvoliti da njegovo neprijateljstvo prema Turskoj utiče na evropske odbrambene prioritete – rekao je jedan visoki zvaničnik evropske vlade.
On je ukazao na sporna pitanja, među kojima su kandidatura Turske za učešće u zajedničkim nabavkama finansiranim kroz evropski program “Bezbednosna akcija za Evropu“ (SAFE), vredan 150 milijardi evra, kao i šira integracija EU i NATO-a.
Takvi ciljevi predstavljaju veliki izazov za ostrvo sa 1,3 miliona stanovnika, koje je podeljeno na međunarodno priznatu državu sa većinskim grčkim stanovništvom i deo sa turskom etničkom većinom, koji štite turske trupe i koji kao nezavisnu državu priznaje samo Ankara.
Ipak, Kipar, koji je predsedavao Savetom EU i 2012. godine, insistira da će pokušati da popravi odnose.
U intervjuu za Politico, predsednik Kipra Nikos Hristodulidis izjavio je da je ključno da Turska pristane da omogući Kipru ulazak u program Partnerstvo za mir, koji se smatra prvim korakom ka članstvu u NATO-u. Nakon toga, Kipar bi postepeno uklanjao prepreke bližoj saradnji između EU i Turske.
– Možemo da zamislimo pristup korak po korak, uz poteze Turske u vezi sa pristupanjem Kipra programu PfP i paralelno pozitivne korake u odnosima EU i Turske – rekao je Hristodulidis.
Predsedavanje Savetom EU rotira se među državama članicama na svakih šest meseci, a osnovni zadatak zemlje predsedavajuće jeste da vodi sastanke ministara EU i predstavlja stavove Saveta u zakonodavnim pregovorima sa Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom.
Tokom svog mandata, Kipar će morati da unapredi više dosijea iz oblasti odbrane, uključujući nacionalne planove za sprovođenje programa SAFE, koji zahtevaju odobrenje Saveta. Očekuje se i da vodi pregovore sa Evropskim parlamentom o predlogu Komisije za smanjenje birokratskih prepreka za kompanije namenske industrije.
– Nadam se da će ove obaveze u vezi sa razvojem naših odbrambenih kapaciteta napredovati bez obzira na to ko predsedava Savetom – rekao je evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus za Politiko.
Iako su EU i NATO odvojene organizacije, između njih postoji značajno preklapanje. Imaju 23 zajedničke članice, sedišta u istom gradu, Briselu, i nastavljaju da jačaju međusobnu saradnju.
Finska je 2019. godine bila poslednja evropska zemlja koja nije bila članica NATO-a, a koja je predsedavala Savetom EU, godinama pre ruske invazije na Ukrajinu. Taj rat je odbranu postavio u sam vrh prioriteta EU i doveo do ulaska Finske u NATO. Unija danas ima prvog komesara za odbranu i ulaže velike napore da pomogne državama članicama da povećaju izdvajanja za vojsku.
Zvaničnici Kipra poručuju da razumeju značaj ovog pitanja.
– Odbrana i bezbednost, kao i podrška Ukrajini, biće među glavnim prioritetima kiparskog predsedavanja – izjavila je zamenica ministra za evropska pitanja Marilena Rauna za Politiko.
Ipak, dugotrajno neprijateljstvo između Kipra i Turske moglo bi da ugrozi napore za jačanje odbrambenih veza sa Ankarom.
– Moramo da pokažemo jedinstvo pred ruskom pretnjom – rekao je jedan diplomata NATO-a, dodajući da bi isključivanje Turske iz budućih odbrambenih planova EU “potkopalo to jedinstvo“.
Odnos sa Turskom
Složeni odnosi između Kipra i Turske biće jedna od glavnih tema tokom predsedavanja. Nikozija ističe da je upravo Turska ta koja sprečava Kipar da se pridruži NATO-u.
– Činjenica da Kipar nije član NATO-a nije stvar izbora; kada bi mogao, pridružio bi se Alijansi već sutra – rekla je Rauna.
Predsedavanje dolazi u trenutku kada raste pritisak da se produbi vojna saradnja sa Turskom, koja ima drugu po veličini vojsku u NATO-u posle SAD, razvijenu odbrambenu industriju kompatibilnu sa standardima Alijanse i potencijalnu ulogu u mirovnoj misiji u Ukrajini.
Međutim, Kipar blokira deo tih inicijativa. Grčka i Kipar odbijaju da dozvole Turskoj pristup Evropskoj odbrambenoj agenciji (EDA), dok Ankara, kao odgovor, sprečava NATO da deli poverljive informacije sa ovom agencijom.
– Uopšteno gledano, svi bi imali koristi kada bi se taj konflikt okončao – rekao je diplomata NATO-a, dodajući da bi slobodna razmena poverljivih informacija između EU i NATO-a omogućila dublje i sadržajnije razgovore.
Iako je Turska kandidat za članstvo u EU, njeno učešće u projektima SAFE zahteva jednoglasnu podršku država članica, kao što je nedavno dogovoreno za Kanadu. Grčka i Kipar, međutim, nisu skloni takvom ishodu.
– Kipar je država članica EU pod turskom okupacijom. Okupacijom evropske teritorije. Sredstva EU za odbranu ne mogu ići Turskoj bez ikakvog napretka – poručila je Rauna.
Takav stav ne uliva optimizam među turskim zvaničnicima.
– Tokom tih šest meseci, integracija EU i NATO-a, posebno kada je reč o Turskoj, biće blokirana – ocenio je Selim Jenel, bivši ambasador Turske pri EU i sadašnji predsednik istanbulskog Foruma za globalne odnose.
Komentari (0)