Naučnici sa Univerziteta Kil u Velikoj Britaniji analizirali su stare magnetne podatke i identifikovali dokaze da proces geološkog razdvajanja Afrike i Arabije traje već milionima godina i da će, po svemu sudeći, dovesti do podele afričkog kontinenta na dva dela u narednih pet do deset miliona godina.
Prema istraživanju, rascep se širi Afrikom od severoistoka ka jugu poput “patenta na jakni“, praćeno vulkanizmom i seizmičkom aktivnošću. Zapadni deo buduće Afrike obuhvatao bi većinu današnjih država, poput Egipta, Alžira, Nigerije, Gane i Namibije, dok bi istočni deo činile Somalija, Kenija, Tanzanija, Mozambik i veliki deo Etiopije.
Profesor Piter Stajls sa Univerziteta Kil istakao je da istraživanje “daje jedinstvenu perspektivu o tome kako se naša planeta neprestano menja i pomera“.
Do otkrića su naučnici došli proučavanjem magnetnih zapisa u kori, posebno u oblasti Afara – mestu gde se susreću tri velika tektonska raseda: etiopski, Crvenog mora i Adenskog zaliva. Ovaj “trostruki spoj“ smatra se početnom tačkom budućeg razdvajanja kontinenta.
Analiza magnetnih pruga u Zemljinoj kori pokazala je da se proces odvaja već desetinama miliona godina, dok spor, ali stalan proces pucanja kontinentalne kore ukazuje na formiranje novog okeana u dalekoj budućnosti.
Brzina rascepa trenutno iznosi oko 5–16 milimetara godišnje.
Geohemičarka dr Ema Vots ocenila je da je ceo proces “toliko spor da će mu biti potrebno nekoliko miliona godina do potpunog razdvajanja“.
Autori naučnog rada, objavljenog u Journal of African Earth Sciences, zaključuju da su “magnetni podaci iz 1968. godine vraćeni iz neopravdanog zaborava“ i da će njihove metode doprineti boljem razumevanju kontinentalnog raseda i formiranja novih okeana.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)