Đurđic, koji se slavi 16. novembra, spada među najrasprostranjenije srpske krsne slave i nosi naziv Mali Đurđevdan. Praznuje se u spomen na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovu hrama u koji su prenete njegove mošti.
Đurđic se smatra tihom, mirnom, porodičnom slavom, bez raskošnih obreda, ali sa dubokom simbolikom: zahvalnošću za žetvu, pripremom za zimu i molitvom za zdravlje porodice. U narodnoj tradiciji se kaže: “Kako prođe Đurđic, tako će ti biti zima.” Zato je običaj da se sve na ovaj dan sve radi polako, pažljivo i s merom.
Đurđic je mrsna slava (osim ako padne u sredu ili petak). Na trpezi kod onih koji svetukuju Đurđic kao krsnu slavu tradicionalno bi trebalo da se nađu slavski kolač i žito, supa ili čorba, sarma, pečenje i kolači. Ako Đurđic “pada” u sredu ili petak, trpeza je obavezno posna, ali domaćini i dalje spremaju bogatu trpezu.
Domaćin pali sveću na ikoni, tiho se prekrsti i poželi: “Da nam je kuća mirna i godina berićetna.” U narodu se veruje da sveća “probija tamu” i donosi zaštitu doma. Kolač se seče u znak zahvalnosti za prethodnu godinu i molitvu za zdravlje. Preliva se vinom i okreće tri puta, a u mnogim krajevima Srbije se veruje da se vino nikako ne sme prosuti, jer donosi svađu u kući.
Običaji za Đurđic
Staro verovanje kaže da se svaki čovek koji tog dana uđe u kuću smatra blagoslovom. Zato se gost ne vraća, ne odbija i ne ostavlja pred vratima. Odbiti gosta znači odbiti sreću, mir i zdravlje u narednih 12 meseci.
Postoji, takođe, i običaj da se kod svečara koji slave Đurđic nosi poseban poklon u vidu tri kestena koji će, kako se veruje, čuvati domaćina do iduće slave. I u ovom daru postoji velika hrišćanska simbolika: tri kestena su simbol Svetog Trojstva – Oca, Sina i Svetoga Duha.
U srpskom narodu običaj je da se na Đurđic ne daje ništa iz domaćinstva, naročito so, šećer, hrana i alat. Smatralo se da sa predmetom odlazi i kućna sreća, a da zima postaje teža, siromašnija i “oštrija”.
Zabrana je važila čak i za najbliže komšije. Smisao običaja je zaštita domaćinstva tokom zime.
Ovaj dan se vodi kao “miran dan”, pa se zato na Đurđic ne započinje ništa novo, a ne rade se ni teški fizički poslovi čak i ako niste svečari.
Za Đurđic se veruje da kako se porodica ponaša tog dana, tako će biti tokom cele zime. Zato se izbegavaju svađe, teške reči, prigovori i kućne tenzije. Stara verovanja kažu da svaki nemir na ovaj dan ostaje u kući “kao hladan kamen”. Posebno se pazi da se deca ne grde tog dana, već da se zaštite i umire.
Prema narodnom verovanju, od Đurđica do Svetog Mrate traju takozvani vučji dani, a ovo su najvažniji običaji koje bi trebalo sprovoditi tokom te sedmice.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)